Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine iznela zabrinjavajuće podatke: da u Srbiji više od 400 hiljada ljudi pati od depresije. 

Ali kako se statistike prave isključivo na osnovu registrovanih slučajeva, možemo biti sigurni da je ovaj broj ustvari daleko veći. Da ovo nije samo pretpostavka potvrđuje i činjenica da telefoni u SOS centrima danas zvone više nego ikada pre, da se sve više ljudi obraća centrima za prevenciju suicida, i da su čekaonice u savetovalištima skoro uvek pune. 

Nažalost, bez obzira na porast broja onih koji se obraćaju stručnjacima za pomoć, još uvek se u našem društvu oseti zaostavština nekadašnjeg pristupa koji je podrazumevao da se problemi sa mentalnim zdravljem rešavaju isključivo iza zatvorenih vrata. 

Vremenom smo uspeli da ubacimo priču o mentalnom zdravlju u svakodnevni govor; brojne akcije, tribine, forumi i grupe podrške koje se oformljuju nam pomažu da se osvestimo i oslobodimo u razgovoru. 

I ako vam je sve još uvek relativno strano, ne brinite, jer samim tim što ste došli ovde ste načinili prvi korak: počeli ste da se informišete i istražujete na koji način biste mogli da se izborite sa trenutnim ili predstojećim problemima. Na nama je da vas upoznamo sa nekim osnovnim terminima i principima, kao i da vam damo smernice potrebne da preduzmete sledeći korak i obratite se psihoterapeutu. 

Šta je psihoterapija?

Psihoterapija je opšti termin koji se odnosi na strukturisan proces kroz koji prolazite sa stručnim licem sa ciljem da naučite kako da se suočavate sa mentalnim problemima i psihičkim tegobama, kao i da poradite na razvoju sopstvene ličnosti. 

Podrazumeva razgovor i sve druge aktivnosti koje obavljate uz psihoterapeuta i koje su posebno odabrane da pospeše unapređenje vašeg mentalnog zdravlja. Pored mehanizama koje ćete steći za rešavanje konkretnog problema, psihoterapija vas upoznaje sa tehnikama koje će vam biti od koristi i u drugim aspektima života, kao i prilikom susreta sa nekim poteškoćama kasnije u životu. 

Koliko traje psihoterapija?

Psihoterapija je personalizovano iskustvo, što znači da se prilagođava pojedincima u zavisnosti od njihovih potreba. To između ostalog znači i da je broj nedeljnih seansi individualan i zakazuje ga vaš psihoterapeut na osnovu iskustva i stručnog mišljenja. 

U proseku ljudi kod psihoterapeuta odlaze jednom nedeljno, na savetovanje koje traje od 45 minuta do sat vremena, a koliko dugo ćete odlaziti kod psihoterapeuta u relativno redovnim intervalima isto zavisi od brojnih faktora: 

• tipa problema i ozbiljnosti situacije 
• količine stresa
• koliko dugo ste se borili sa problemom pre samog dolaska kod psihoterapeuta
• brzina kojom napredujete
• podrške koju imate u svojoj okolini 
• spremnosti klijenta da radi na sebi
• odnosa sa izabranim psihoterapeutom 

Dok nam razgovor sa psihoterapeutom može pomoći da se sa određenim mentalnim problemima izborimo već kroz godinu dana, u drugim situacijama će biti potrebne godine savetovanja. 

Imajte u vidu da se psihoterapija kontinuirano razvija i menja u skladu sa promenama koje se dešavaju na globalnom nivou. Konstantno se prilagođava potrebama svih nas koji se oslanjamo na terapiju kada nam je potrebno potpuno razumevanje za naše misli i osećanja. 

Psihoterapija nema klasičan početak i kraj. Dok vam savetovanje sa stručnjakom može pomoći da se suočite sa konkretnim problemom, moguće je da vas život iznenadi novim, potpuno drugačijim izazovom koji biste voleli da prevaziđete uz ovaj vid pomoći. 

Kome je namenjena psihoterapija? 

Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine, ili životnu situaciju u kojoj se nalazite. Treba napomenuti da se psihoterapija posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa nekim promenama ili prolaze kroz težak period u životu, na privatnom ili poslovnom planu: gubitak voljene osobe ili posla, bolest, smrtni slučaj, nasilje u porodici, i drugo. 

Ni jedan problem nije niti mali niti beznačajan i ne možemo kroz život da guramo pod parolom kako može biti dobro je , jer nas upravo ovakav stav dovede do tačke ključanja; momenta kada se svi oni “mali problemi” akumuliraju u jedan veliki i čine da se osećate uznemirenima duže od nekoliko dana, nedelja, pa i meseci. 

A da li je psihoterapija baš za mene?

Verujemo da su neki od vas, iako su došli do ovog reda, i dalje skeptični po pitanju odlaska kod psihoterapeuta, ili pak smatraju da problemi koji ih muče nisu dovoljno ozbiljni da je za njihovo rešavanje potrebna stručna pomoć. 

Psihološko savetovanje može biti od koristi svima koji:

• Se duži period bore sa osećajem tuge i beznađa
• Ne uspevaju da se izbore sa aktuelnim problemima, bez obzira na postupke i promene koje uvedu u život
• Primećuju očigledan nedostatak koncentracije, fokusa i motivacije za rad
• Sve češće ostaju bez daha i imaju problema sa disanjem, čak i kada ne učestvuju ni u kakvoj fizičkoj aktivnosti
• Ne vide “svetlo na kraju tunela” ni u jednoj situaciji i ne veruju da postoji izlaz iz lošeg perioda
• Primećuju da njihovi postupci, razmišljanja i osećanja ostavljaju negativne posledice i po njih i po ljude koji ih okružuju

Pa čak i ako se ni jedna od gore navedenih tačaka ne odnosi na vas ali osećate potrebu da porazgovarate sa stručnim licem pre donošenja velike odluke ili uvođenja promena u životu, možete se prvo obratiti psihoterapeutu za konsultaciju.  

Na psihoterapiju možete doći preventivno

Psihoterapija je oblast koja se kontinuirano razvija i menja na osnovu novih postignutih rezultata i napredaka koji se otkriju u radu sa različitim klijentima. Kao takva, više se ne smatra samo alatom kojim se koristimo kada nam je potrebno da se suočimo sa određenim problemom. Naprotiv, psihoterapija se pokazala izuzetno korisnom kod osoba koje planiraju da naprave velike promene u životu ili su se odlučili da porade na sebi, u konkretnom ili najopštijem smislu. 

Čak i kada znate da vama bliski ljudi imaju najbolje namere i da možete da se oslonite na njih u periodu koji vam predstoji, često nisu u stanju da objektivno sagledaju poziciju u kojoj se nalazite i ponude savet koji nije donekle zasnovan na njihovim emocijama. 

Psihoterapeuti nude mnogo više od razgovora i pažljivog slušaoca. Zahvaljujući znanju i veštinama koje poseduju u stanju su da razumeju složenost određenog problema koji vam predstoji i u mogućnosti su da predlože tehnike koje će vam pomoći da najbolje pristupite predstojećim situacijama. 

Šta radi psihoterapeut, šta psiholog, a šta psihijatar

Psihoterapeuti su stručnjaci koji pored fakultetske diplome (najčešće iz oblasti humanističkih nauka) poseduju i licencu dodeljenu od strane strukovnog udruženja ili državnog organa. Edukacija iz oblasti psihoterapije traje minimum četiri godine i moguće je specijalizovati se za jedan ili više teorijskih pravaca. Psihoterapeuti svojim klijentima pomažu u lečenju depresije, fobija, anksioznosti, napada panike, alkoholozma, i drugih poremećaja, a mogu i pomoći i u periodu velikih životnih promena. Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi i informacije koje im poverite su zaštićene u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. 

Psiholozi su stručnjaci koji su završili najmanje četiri godine studija psihologije i uglavnom zaposlenje traže kao podrška u zdravstvenim i edukativnim ustanovama, državnim i privatnim preduzećima, savetovalištima, itd. U nekim situacijama, psiholog radi rame uz rame sa psihijatrom i drugim medicinskim osobljem kao deo stručnog tima. Kako nisu lekari, psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne mogu da propisuju lekove. Kvalifikovani su da sprovode psihološko savetovanje i izvode psihološke testove i procenu koji su od izuzetne važnosti za razumevanje psihičkog stanja osobe koja im se obrati za pomoć.

Zvanje psihijatra se stiče nakon završetka Medicinskog fakulteta i specijalizacije u oblasti mentalnog zdravlja. Pristup lečenju zasniva se na prikupljanju medicinskih i opštih podataka o pacijentu koji mu služe prilikom postavljanja tačne dijagnoze i definisanja plana lečenja. Za razliku od psihologa i psihoterapeuta, psihijatri mogu koristiti farmakoterapiju i propisivati lekove poput antipsihotika, sedativa, anksiolitika i lekova za spavanje. Stručni su da dijagnostikuju i leče pacijente koji pate od težih oblika mentalnih oboljenja kao što su šizofrenija, halucinacije, suicidalne misli, napadi panike, i druge.  

Kako odabrati psihoterapeuta?

S obzirom da je odnos koji ostvarite sa psihoterapeutom od krucijalnog značaja za uspeh same terapije, bitno je strateški pristupiti odabiru stručnjaka s kim ćete započeti saradnju. Bitno je da obratite pažnju na kredencijale, konkretnu oblast za koju su obučeni i godine iskustva, ali je svakako veoma bitan faktor i to kako se vi osećate u njihovom prisustvu.

Neki inicijalni spisak možete sastaviti tako što ćete se konsultovati sa prijateljima i članovima porodice koji su odlazili na psihoterapiju. Isto tako možete potražiti preporuke u lokalnim savetovalištima, na relevantnim forumima i iščitati recenzije određenih psihoterapeuta koje su ostavili drugi klijenti. 

Ipak, dokle god ne sednete da porazgovarate sa psihoterapeutom jedan na jedan ne možete biti sigurni da ste doneli pravu odluku, stoga mnogi praktikuju održavanje kratkog intervjua putem telefona ili konsultacije u njihovoj kancelariji. Ovom prilikom vidite da li su vam usklađenje energije, da li se osećate prijatno u njihovom prisustvu i da li je to osoba pred kojom mislite da biste mogli da se opustite i otvorite. 

Tokom inicijalnog razgovora preporučujemo da se raspitate i sledeće:

• Za koji tip terapije su stručni (individualne, partnerske, grupne) kako biste odredili da li se njihovo iskustvo poklapa sa vašim potrebama
• Kog uzrasta je većina njihovih klijenata (deca, tinejdžeri ili odrasli)
• Da li imaju iskustva u radu sa klijentima koji su prolazili kroz slične poteškoće sa kojima se i vi borite
• Koji je njihov pristup radu i kojim su metodama pribegavali u saradnji sa drugim klijentima koji imaju isti problem kao i vi
• Koja je cena psihoterapije i koje načine plaćanja praktikuju i prihvataju

Ukoliko postoje još neke nedoumice koje biste da razrešite pre zakazivanja prve terapije, najbolje je da ih iznesete već tokom prvog razgovora kako se ne biste u nekom trenutku u budućnosti našli u neprijatnoj situaciji, sa željom da promenite psihoterapeuta.

Prvi put kod psihoterapeuta

Pri prvom susretu, psihoterapeut će želeti da se upozna sa vama i dobije odgovor na pitanje – šta vas to dovodi na terapiju. Prikupljanje najvažnijih informacija se najčešće vrši kroz razgovor, ali je isto tako praksa i da klijenti popune unapred pripremljen formular. 

Vaš psihoterapeut će se isto tako potruditi da vas što više informiše o sebi i svojoj ordinaciji, kao i o načinu rada kako biste stekli sliku o tome kako će izgledati seanse i šta sve možete da očekujete. Tokom prvog (a i svakog sledećeg) viđenja, psihoterapeut će ostaviti vremena za pitanja u vezi sa terapijskim procesom ili konkretnim problemom. 

Neretko će psihoterapeut već i prilikom prvog susreta definisati nekoliko manjih, lakše dostižnih ciljeva, kao i predlog kojim tehnikama bi bilo moguće ostvariti ih. 

Takođe je potpuno normalno da osećate veću ili manju količinu nervoze pred odlazak na terapiju, čak i ako imate iskustva u radu sa drugim psihoterapeutima. Za prvu seansu se možete pripremiti tako što ćete porazmisliti (ili čak i zapisati) o stvarima koje vas muče i o kojima biste želeli da razgovarate. Psihoterapeut će vas zasigurno pitati šta vas je motivisalo da im se obratite za pomoć baš u tom trenutku u životu, jer će im ta informacija pomoći da lakše identifikuju problem i odrede koje bi psihološke metode potencijalno mogle da pomognu u datoj situaciji. Kada su u pitanju ciljevi, često je teško definisati ih tokom prve seanse te ćete verovatno zajedno postaviti nekoliko manjih, lakše ostvarljivih ciljeva, porazgovarati o frekventnosti viđanja i uopšteno o daljim koracima.

Koje rezultate možete očekivati?

Kao i kod mnogih drugih pitanja na temu psihoterapije, ni ovde ne postoji univerzalan odgovor. Isto tako, ne postoji ni univerzalan lek, kutija tableta koje možete da pijete 2 do 3 puta dnevno posle obroka i nakon 7 dana uvidite prve rezultate. 

Situacija u kojoj se nalazite se neće promeniti tokom noći, a proces koji prolazite sa psihoterapeutom je individualan i fokusiran na ostvarenje konkretnih ciljeva koje ste zajedno definisali.

Najopštije rečeno, psihoterapija vam pomaže da se osvestite po pitanju svojih osećanja, misli i ponašanja. Tokom ovog procesa ćete pronaći snagu koja je potrebna da naučite da se suočite i izborite sa problemima. Neke od novostečenih veština će vam pomoći da:

• Ovladate sobom, svojim mislima, osećanjima i postupcima
• Umanjite i u nekom trenutku u potpunosti uklonite simptome psihičkih problema
• Nađete najbolje načine za rešavanje problema
• Razvijete osećaj kontrole
• Oslobodite se unutrašnjeg stresa i pritiska
• Prepoznate misli i ponašanje koje utiče na vaš život
• Smanjite unutrašnje konflikte i poboljšate odnose sa drugim ljudima
• Povećate zadovoljstvo svojim životom

Kako izvući najviše iz terapije

Prvo pravilo: ne bežite od problema i ne plašite se da o njemu razgovarate. 

Kod psihoterapeuta dođite otvorenog uma, spremni na promenu. Terapija je najdelotvornija kod osoba koje su spremne da načine određene izmene, kako po pitanju načina razmišljanja tako i po pitanju svojih daljih postupaka. Najbolji razultati se postižu kada osoba dozvoli sebi da se opusti pred psihoterapeutom koji će svakako dati sve od sebe da kreira što prijatniju atmosferu, punu podrške.

Drugo pravilo: budite iskreni

Psihoterapeut neće biti u mogućnosti da vam pomogne ukoliko se u potpunosti ne upozna sa vama i nelagodnostima koje vas sputavaju u životu. Sigurno postoje misli i osećanja koja vas preplavljuju a niste mogli ni sa kim da podelite, bez obzira na podršku vaših najbližih. Baš u tim situacijama je psihoterapeut spreman da pruži stručnu i objektivnu pomoć. 

Interakcija sa psihoterapeutom je jedan od faktora koji najviše utiče na uspeh terapije, te je od izuzetne važnosti da im kažete ukoliko vam je potrebno više vremena da steknete poverenje. U tom slučaju će oni preduzeti potrebne mere i prilagoditi pristup kako bi pospešili osnaživanje vašeg odnosa. 

Treće pravilo: terapija je proces koji traje i podrazumeva vaše aktivno učešće

Psihoterapija ne obuhvata samo vreme koje provedete sa psihoterapeutom na seansi. Sve što naučite od njih je potrebno aktivno i svakodnevno primenjivati kako biste ostvarili vidljive rezultate, te ćete kao i u svim drugim aspektima života morati da zasučete rukave i aktivno poradite na ostvarenju definisanih ciljeva. Psihoterapeut, bez obzira na znanje i godine iskustva, ne može da promeni vaš život iz korena ukoliko i vi to sami ne želite i ne radite na tome. Bitno je da date svoj maksimum tokom svake vežbe i aktivnosti koju vam psihoterapeut predloži tokom seanse ili pak zada kao domaći zadatak. 

Četvrto pravilo: put do promene je dug, ponekad i bolan

Niko ne može predvideti kada ćete videti prve rezultate. Mnogi već nakon nekoliko uvodnih seansi osete kao da im je “pao kamen sa srca” samo zato što su napokon načinili prvi korak i potražili psihološku podršku. Ali za drastične promene će biti potrebno vreme, kao i mentalna snaga da se izborite sa problemima koje ste potisnuli i do sada se nadali da će nestati sami od sebe. 

Tokom terapije ćete morati da izađete iz zone komfora, suočite se sa nelagodnostima i budete spremni da se posle određenih susreta možda nećete osećati tako dobro. Neretko ćete baš tada otkriti mehanizme koji će služiti kao borbeno oružije, izvući vas iz lošeg perioda i dovesti do osećaja mira i zadovoljstva. 

Peto pravilo: držite se dogovora

Nećete uvek biti raspoloženi za odlazak na terapiju, a ponekad ćete poželeti da otkažete zbog nekih drugih obaveza te je bitno da razumete da svaki put kada razbijete kontinuitet činite jedan korak unazad. Čak i ako osećate nelagodu po pitanju teme koju treba da pokrijete ili aktivnosti koje ste se dogovoriti sa psihoterapeutom da ćete obaviti tokom naredne seanse, nemojte bežati tako što ćete otkazati termin. Istupite sa problemom, objasnite šta vam tačno stvara osećaj nervoze i vaš psihoterapeut će sigurno naći drugi pristup koji će vas održati na putu ka oporavku.