Emocije sa kojima se rađamo
Da bismo mogli da razumemo strah i pričamo o njemu kao emocionalnom stanju, na kratko ćemo se osvrnuti na osnovnu definiciji emocija.
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) emocije su način na koji reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine. Ovi događaji utiču na formiranje naših misli, postupaka i opšte stanje organizma – kako mentalno, tako i telesno.
Mogli bismo reći da emocije ”učitavamo” na mentalnom i telesnom nivou i potom reagujemo u skladu sa time kako ih na oba nivoa obrađujemo.
Emocije se u teoriji dele na osnovne ili primarne, i specifične, odnosno one koje se stiču učenjem.
Osnovne emocije, one koje se po savremenim shvatanjima smatraju urođenima, a danas pričamo upravo o jednoj od njih, su:
bes, tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah.
Dakle, naredni put kada čujete da neku osobu opisuju kao “emotivnu” (On/Ona je baš emotivna osoba) znaćete da to i nije u potpunosti autentičan način da se osoba opiše, jer..svi smo emotivni i svi osećamo. Razlika je u načinu na koji ćemo emocije izraziti, kako ćemo se sa njima izboriti i/ili sarađivati.
Definicija straha
Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a evo i zašto:
Neprijatne senzacije i reakcije na fiziološkom nivou koje nastaju kao odgovor na strah su ubrzano disanje i rad srca (ubrzan puls), znojenje i napetost mišića. Kada se uplašimo, krv se instant pumpa u periferiju organizma, kako bi bilo spremno na akciju – svima poznat Bori se ili beži odgovor na strah.
Važno je razumeti da je strah pre svega pozitivna i zdrava emocija. Opravdano je tu jer služi da nas upozori i sačuva od potencijalno opasnih situacija kada neki spoljašnji okidač razumemo kao potencijano opasan za nas ili neku našu vrednost, a ne možemo ili ne znamo adekvatno da mu se suprotstavimo ili na njega odgovorimo. Možemo strah razumeti kao 0-24h aktivan alarmni sistem za preživljavanje. Rezultat ovakvog stanja najčešće je beg, izbegavanje ili povlačenje.
Kada su naši strahovi racionalni, a kada iracionalni?
Prirodan i zdrav strah karakteriše se i kao razumljiv, odnosno očekivani strah. Ukoliko ne znate da plivate i nađete se u bazenu u kojem od jednom ne možete da pipnete dno, racionalno bi bilo da se uplašite. Ukoliko stojite na terasi 19og sprata neke zgrade i pogledate na put sa te visine, očekivano će biti da osećate neprijatnost i iz straha okrenete glavu.
Ipak, ukoliko ovakvi, očekivani strahovi, postanu veći i češći, moglo bi se sa rezervom pretpostaviti da vaš strah preuzima formu iracionalnog.
Na istim primerima, to bi značilo da ne želite da idete na kupanje uopšte jer vam je sama pomisao na duboku vodu neprijatna, ili krećete da izbegavate pogled kroz prozor, ne koristite liftove ili izbegavate prelazak mostova jer vas visina izuzetno plaši.
Fobija i njeni simptomi
Izbegavati redovne životne aktivnosti zbog straha od nekog objekta, pojave ili situacije (koja se možda čak nije ni desila) znači živeti u iracionalnom strahu. Iracionalne strahove koji se često javljaju iznenada, a da razlog za strah u biti ne postoji, koji su praćeni paničnim napadima i koji traju po nekoliko minuta, naučnici nazivaju fobijama.
Najčešće pitanje je: kako fobije nastaju?
Neke fobije se razvijaju kada osoba doživi zastrašujuće iskustvo sa određenom stvari ili situacijom. U blizini slepoočnica, unutar našeg mozga nalaze se dve spojene žlezde koje čine bademastu formaciju – amigdalu, koja prati i memoriše iskustva koja izazivaju jake emocije. Kada određeno iskustvo izazove snažnu reakciju straha, amigdala upozorava osobu tako što pokreće reakciju straha svaki put kada se ona susretne sa okidačem, ili čak samo pomisli na tu stvar ili situaciju koja je uzrok straha.
Još uvek nije u potpunosti utvrđeno da li je se fobija nužno formira usled konkretnog iskustvenog događaja ili se ona može oformiti i bez njega.
Ono što je zanimljivo i značajno u procesu rada na iracionalnim strahovima, jeste činjenica da su osobe koje žive sa fobijom (nekada fobijama) vrlo svesne da u njima ovakav strah postoji i da je on ekstreman, ali ne znaju da se sa njim izbore. Češće biraju da ga izbegavaju ukoliko okidači nisu česta pojava u svakodnevici, a posvećuju se rešavanju problema tek ukoliko na ozbiljnijem nivou fobija počne da utiče na kvalitet njihovog života.
Bez obzira na to za šta je iracionalan strah vezan, često će se ispoljiti kroz:
- Osećanje intenzivnog straha, ankcioznosti, panike
- Nemogućnost da se preuzme kontrola nad strahom iako postoji svest o tome da je on iracionalan
- Anksioznost koja se pogoršava usled samo fizičkog ili vremenskog približavanja opasnosti
- Bez kompromisne ili alternativne aktivnosti koje osobu čuvaju od situacija, objekata ili pojava koje izazivaju strah
- Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog neprekidnog straha
- Fizičke reakcije i osećaje, uključujući znojenje, ubrzan rad srca, pritisak u grudima ili probleme sa disanjem, osećaj mučnine i vrtoglavosti
Kako “raditi” sa fobijama
Ukoliko bilo koja vrsta iracionalnog straha ograničava normalan životni tok osobe, kontroliše ga ili ograničava, važno je obratiti se stručnom licu za pomoć.
Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u oslobađanju od fobija:
- Izlaganje uzroku/suočavanje sa stesorom (tehnika desenzitizacije)
- Podrazumeva postepeno izlaganje uzroku fobije u kontrolisanim uslovima uz podršku stručnog lica. Ovakav pristup zahteva otvorenost, hrabrost i čvrstu odluku da se na ovaj način pristupi strahu. Važno je razumeti da je u terapijskom radu generalno pravilo da se sa strahovima radi postepeno, polako i svesno. Samo verbalizacija straha može biti prvi nivo suočavanja sa njim, jer kada ga osoba “stavi pred sebe” može ga zaista videti, prići iz različitih uglova i na njemu raditi.
- Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
- Podrazumeva postepeno izlaganje predmetu straha u kombinaciji sa drugim terapijskim pristupima koji pomažu da se usvoji način drugačijeg posmatranja situacija koje izazivaju iracionalne strahove. Osoba uz KBT uči kako da preispita svoje brige, podnese neprijatna osećanja, vrati kontrolu, i ponovo izgradi samopouzdanje (ili ga obnovi).
- Ukoliko prepoznajete ovaj ili sličan problem kod sebe i želite da pričate sa KBT terapeutom, možete ga pronaći na platformi selfnest.com
- Lekovi
- Kao i kod većine tretmana lekovima, oni nisu trajno rešenje problema, već su tu da smanje simptome koji uz neko stanje idu. Tako, kada je u pitanju fobija, lekovi mogu smanjiti osećaj anksioznosti ili mogućnost paničnog napada. Lekovi sa ovom funkciom koji mogu biti od koristi u lečenju fobija su najčešće antidepresivi, sedativi i beta-blokatori. Obično se koriste u početku lečenja fobija, kada osoba još uvek doživljava ekstremne strahove i tek se upoznaje sa činjenicom da može povratiti kontrolu.
Uzimanje bilo kog leka bez prethodnog savetovanja sa stručnom osobom (lekarom, farmaceutom) može ozbiljno narušiti zdravlje osobe. Odluka da se osoba okrene lekovima u cilju rešavanju bilo kog zdravstvenog problema, mora biti donešena sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja osobe.
- Unapređenje životnog stila
- Ne podrazumeva nužno materijalne promene, već promene na nivou stila života koje će doprineti da se osoba bolje oseća na emocionalnom, telesnom i duhovnom nivou. Vežbe disanja i relaksacije, uključivanje meditacije kao svakodnevne rutine ili okretanje sportskim aktivnostima, mogu znatno pomoći u promeni fokusa osobe koja se bori sa svakodnevnim strahovima. Važno je da osoba prepozna šta je to što joj generalno prija i doprinosi da rezultati u borbi sa fobijom budu bolji.
Najčešći oblici fobija
U svetu je kod ljudi prepoznato oko pet stotina različitih fobija, od kojih su većina retke i vrlo specifične.
Neke od najčešćih fobija su:
- Arahnofobija – strah od ljudi
- Ofidiofobija – strah od zmija
- Akrofobija – strah od visine
- Agorafobija – strah od otvorenog prostora
- Klaustrofobija – strah od zatvorenog prostora
- Astrafobija – strah od grmljavine
- Pteromerhanofobija (aviofobija) – strah od letenja
- Socijalna fobija – strah od socijalnih interakcija
- Tripofobija – strah ili gađenje na geometrijske oblike, manje paterne koji se ponavljaju
- Tanatofobija – strah od smrti
Iako su emocije neizbežan deo svih procesa kroz koje pojedinac svakodnevno prolazi, u psihologiji su dugo bile zanemarene i ostavljane filozofima i pesnicima da o njima govore.
Danas, emocije su fokus svakodnevnih interakcija, nepresušni izvor ličnih preispitivanja i socijalnih istraživanja. O njima je lepo govoriti, a još lepše razumeti i sa njima u radosti živeti.
Ukoliko neko emocionalno stanje remeti vaš duševni mir, opterećuje vas ili traži prorađivanje, razgovor sa vama dragom osobom ili osobom u koju imate poverenja, može doprineti da se osećate bolje.
Ukoliko želite da dublje radite na temu svojih strahova i imate utisak da neki strahovi kod vas postaju iracionalni, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vas u vašem tempu, ali sigurno i uz podršku, voditi ka vama prihvatljivim rešenjima.