Category: Mentalno zdravlje

  • Mentalno zdravlje i kućni ljubimci

    Mentalno zdravlje i kućni ljubimci

    Internetom je u poslednje vreme kružio mim: Biljke su sada kućni ljubimci. Kućni ljubimci su sada deca. Izgleda da više nije tajna koliko ljubavi može da nam pruži naš ljubimac. Kućni ljubimci nisu samo članovi porodice – oni su izvor druženja, utehe, ljubavi i prijateljstva. Oni su tu da poprave naš dan. Gotovo svaki vlasnik…

  • Psihosomatska oboljenja

    Psihosomatska oboljenja

    To ti je sve na nervnoj bazi. Kao psihoterapeut, često sam svedok kako naša emocionalna stanja imaju dubok uticaj na fizičko zdravlje. Veza između našeg uma i tela je neraskidiva. Kada emocionalna stanja uzrokuju fizičke simptome, najčešće govorimo o neprijatnim emocijama koje smo nakupljali tokom dužeg vremena. Emocije kojima nismo dali prostora da ih osetimo.…

  • Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči

    Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči

    Pitate se ko su mladi na kojima svet ostaje – mi vam danas predstavljamo jednog od njih – Lazara Filipovića. Lazara možete prepoznati po unikatnom stilu, odličnim preporukama za negu kože, zanimljivim lifestyle videima. Međutim, ono što bismo mi izvodjili kao najznačajnije, jeste to što ovaj mladić otvoreno priča o svom iskustvu sa psihoterapije, sa…

  • Mentalno zdravlje žena

    Mentalno zdravlje žena

    Kada pomislite da se o temi ravnopravnosti previše priča: Rodna neravnopravnost na razne načine utiče na kvalitet života žena. U društvu u kome žena nije važna i vrednovana na isti način kao i muškarac, kod žena mogu da se jave osećaj stida, krivice i manje vrednosti. Nejednake prilike za zaposlenje i manjak sigurnosti u javnom…

  • Stokholmski sindrom

    Stokholmski sindrom

    Pljačka banke koja je unela novi pojam u psihologiju  U Stokholmu 1973. prilikom pljačke banke, pljačkaši su kao taoce držali četiri zaposlena, šest dana. Umesto straha, zaposleni su izašli iz opsadnute banke sa negativnim emocijama ka policiji, a sa razumevanjem i saosećanjem ka pljačkašima. Tokom tih dana stvorila se emocionalna povezanost gde su i sami…

  • Kriza identiteta nakon porođaja

    Kriza identiteta nakon porođaja

    Doživljaj sopstvenog identiteta se gradi na osnovu izbora koje pravimo u karijeri, porodičnim odnosima, prijateljima, hobijima ali i na osnovu životnog stila koji nas karakteriše. Naši izbori oslikavaju ono što je za nas vredno u životu. Kada dobijemo bebu, ovi izbori se menjaju. Sada smo potpuno odgovorni za tuđi život. Tuđe potrebe su sada ispred…

  • Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

    Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

    Kada se rodimo roditelji su nam prozor u svet, oni su naši prvi učitelji od kojih učimo kako da koristimo kašiku, kako da se javimo komšinici u dvorištu, ali i suptilnije stvari poput toga kako veze treba da izgledaju. Iako ovo učenje kao mali ne možemo svesno da obradimo, ponašanja i reči koje slušamo od…

  • Kako učimo da budemo anksiozni?

    Kako učimo da budemo anksiozni?

    Deca anksioznih roditelja imaju veću šansu da postanu anksiozna, što je kombinacija genteskih faktora i naučenog ponašanja. Čak i sama genetika se nekada prenosi samo kao potencijal, a životne okolnosti utiču na to hoće li se taj potencijal ostvariti ili ne.Kao psihoterapeuti, u praksi, primećujemo da anskiozni odrasli svoju anksioznost grade od detinjstva. Ovaj uvid…

  • Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati

    Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati

    Narcisoidnost je duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti čije su prve manifestacije vidne u ranom odraslom dobu ili adolescenciji, a uglavnom se dijagnostifkuje kod odraslih od strane psihijatra.   Češće je prisutan kod muškaraca i intenzitet ispoljavanja simptoma se menja sa godinama, te je tako najevidentniji u 40-im i 50-im godinama.   Problemi koje izaziva onemogućavaju svakodnevno…

  • Šta da radimo ukoliko se na sred studija zapitamo da li smo napravili pravi izbor fakulteta i smera?

    Šta da radimo ukoliko se na sred studija zapitamo da li smo napravili pravi izbor fakulteta i smera?

    Pola ispita je položeno, sati i sati truda i uloženog novca u studije. A bar još toliko tek treba da prođe. I šta onda? Onda treba taj posao da radimo ceo život. A kažu i da se posao danas teško dobija. Da li ti prolazi kroz glavu pitanje – Da li sam na pravom putu?…