Strah nam govori – “Nisi dovoljno bezbedan. Određena situacija ugrožava tvoju fizičku ili mentalnu stabilnost.”
Bes nam govori – “Neko je prešao tvoju granicu, uradio nešto što nije u skladu sa tvojim vrednostima, ugrozio tvoju bezbednost ili prava, ili te sprečio da postigneš nešto što ti je važno.”
Tuga nam govori – “Doživeo si neprijatnost, neuspeh, gubitak, ili si se našao u situaciji na koju ne možeš da utičeš.”
Radost nam govori – “Doživeo si prijatno iskustvo, nešto što hrani tvoju dušu, želje i očekivanja, pokreće te i čini da osećaš zadovoljstvo i ushićenje.”
Iznenađenje nam govori – “Doživeo si nešto neočekivano, nešto čemu se nisi nadao i što izlazi iz okvira tvojih uobičajenih pretpostavki o svetu i životu.”
Gađenje nam govori – “Doživeo si nešto štetno ili toksično (bilo da je reč o hrani, osobi ili nečijem ponašanju), izazivajući telesnu reakciju odbijanja i potrebu da se od toga udaljiš.”
Kako nas usmerenost na svet udaljava od kontakta sa sobom?
Biologija je čoveku, pored složenog fiziološkog i metaboličkog sistema, podarila sjajan spektar emocija koje pomažu u preživljavanju. Njihova funkcija je regulativna, a potom i preventivna, jer omogućava realizaciju brzih reakcija koje spašavaju život i pre nego što čovek uspe da razume šta se u kom trenutku desilo.
O emocijama se mnogo priča. Objašnjavamo ih, bavimo se njihovim trajanjem, sistemima regulacije, njihovim mehanizmima, ali koliko ih zaista razumemo? Zašto su tu, čini se, i nije toliko važno, sve dok znamo njima da upravljamo. Ako smo ljuti, udaramo jastuke ili dišemo duboko. Ako smo tužni, čekamo adekvatan trenutak da se isplačemo ili to ne radimo uopšte. Ako se radujemo, biramo da to bude tiho i u sebi, jer “ko zna šta će sutra biti”, a ako nam se nešto ne sviđa, “čuvamo se” ćutanjem, umesto da to otvoreno iskomuniciramo.
Ekrani su popularan alat za skretanje pažnje sa emocionalnih trigera. Neprijatno ti je? Pogled prebacuješ na ekran. Dosadno? Bacaš se na skrolanje ili igricu. Osetiš nalet usamljenosti? Gledaš video nekog stranca koji ti objašnjava zašto si usamljen; stičeš utisak da te neko razume, da si povezan sa svetom, a to je zapravo algoritam koji ti preporučuje ono što želiš da čuješ.
Umirujući i zaustavljajući biološki sistem koji nam šalje važne poruke, mi se, umesto da se osećamo bolje, zapravo udaljavamo od sebe. Prilagođavamo se svetu i standardima koje nam servira – gledamo kako drugi žive savršene živote, primamo poruke kako naš nije dovoljno dobar, ulazimo u začarani krug samokritike i gubimo kontakt sa onim što nam je zaista važno.
Zašto je adekvatna edukacija o emocijama i osećanjima važna?
Suštinski, nema ništa loše u edukaciji na društvenim mrežama ukoliko znamo koga slušamo i zašto baš njega biramo. U moru opcija, postoji i relevantan, fakultetski obrazovani kadar ljudi, doktori, profesori, ali i sertifikovani terapeuti, koji pomažu da razumemo zašto nas je neki kolega toliko razljutio, umesto da mu “nalepimo” dijagnozu, a sebe ostavimo u anksioznosti i uskladištimo još jedan grč u stomaku, verujući da smo dobro “izregulisali situaciju”.
Dakle, pre regulacije ide odluka, pre odluke razumevanje, a pre razumevanja, kvalitetan izvor informisanja i edukacije.
Cilj nije izolovati se od sveta, već razviti i znati održavati kritičko mišljenje. Zdrav primer bila bi svesna selekcija onoga što biramo da čitamo, slušamo i delimo sa drugima.
Emocije su brze, automatske i kratkotrajne telesne i mentalne reakcije na nadražaje iz okruženja ili posledica našeg unutrašnjeg sveta. One trajnu nekoliko minuta, ukoliko ih pustimo da prođu kroz nas na telesnom i mentalnom nivou.
Osećanja su reakcije doživljene emocije. Kada svesni um obradi emociju i spoji je sa sećanjima, uverenjima, vrednostima i stavovima, nastaju osećanja. Na primer, tuga je emocija, telesni i mentalni proces na koji možemo reagovati nizom osećanja: patnjom, razočaranjem, nedostajanjem. Ova osećanja mogu trajati mesecima, pa i godinama, u zavisnosti od toga koliko se njima bavimo.
Emocionalnost je naš psihološki kapacitet. Opšta snaga ličnosti i sklonost ka emocionalnim reakcijama.
Emotivnost je nečija sklonost da oseća i izrazi svoje, ali i da doživi tuđe emocije. Kažemo da je osoba emotivno zrela, ukoliko uočava, uvažava i proživljava emocionalna stanja, bez da ih reguliše tako što ih blokira. Emotivne osobe se često nazivaju slabima, ali je važno razumeti da emotivnost nije slabost, već jasan doživljaj unutrašnje sveta, ali i onog oko sebe.
Empatija je mogućnost stavljanja sebe u poziciju druge osobe. Otvorenost ka emocionalnom razumevanju doživljaja druge osobe, zamišljanje sebe na njenom mestu i uviđanje situacije iz njenog, odnosno drugog ugla.
Kako upravljati svojim emocijama na zdrav način?
Upravljanje emocijama nije isto što i kontrola ili potiskivanje. Nekako je ovaj termin dobio negativnu konotaciju, a zapravo je upravljanje emocijama ključni mehanizam u zdravoj obradi emocinalnih iskustava kroz koje svakodnevno prolazimo.
Nije jednostavno prepoznati emocije u svakom trenutku. One su nesvesna igra unutrašnjih doživljaja, misli i (re)akcija koje dolaze pre nego što uopšte počnemo da racionalizujemo situaciju koja nas je trigerovala. Ipak, ono što možemo i što je poželjno, jeste naučiti šta sa njima posle, jer od tog trenutka, na red dolazi naša odgovornost – i prema sebi i prema drugima.
Dobra vest je ta, da je uvek pravo vreme posvetiti se sebi i svom emocionalnom svetu, ukoliko to želimo. Vremenom, uz jasne pristupe, nežnost prema sebi i konkretne tehnike, razumećemo sebe na bolji način i poboljšati kvalitet odnosa koje gradimo sa drugima.
Od čega krenuti?
Primetite svoje emocije
Primetiti emocije kada se pojave je prvi i ključni korak. Tek odatle možemo reći “Aha, osećam da me je to rastužilo.” ili “Uh, sada sam baš ljut(a)!”, i svesno odlučiti kako ćemo dalje da reagujemo. Primećivanje emocija može se vežbati izdvajanjem vremena (i kada se ništa specifično ne dešava) da se razmisli o tome kako se u određenom trenutku osećamo. Fokus nije toliko na tome da li su emocije prijatne ili neprijatne, koliko na osvešćivanju i davanju dozvole sebi da se one primete.
Imenujte svoje emocije
Imenovanje deluje slično kao i primećivanje emocija, ali kada im damo ime, mi ih mnogo jasnije sagledavamo i prihvatamo. “Osećam se loše.” nije isto što i “Osećam tugu.” Takođe, ovo može biti i podsetnik da su emocije prolazne i da ih možemo otpustiti tako što ćemo ih podeliti sa drugima ili ih izgovoriti sebi naglas, zapisati i dozvoliti sebi da osvestimo u kom delu tela ih osećamo i na koji način.
Prepoznajte ono što pokreće vaše emocije (šta vas to trigeruje?)
Kada se nađemo u situaciji koja pokreće intenzivne emocije, pre svega, reagujemo telesnim putem, fizičkim reakcijama koje su ujedno i indikatori da je neko prešao naše granice, da se pokrenulo neko traumatično iskustvo iz prošlosti ili da određena situacija ili nečije ponašanje istupa iz okvira naših vrednosti ili uverenja.
Jedan od načina da dođemo u kontakt sa emocionalnim stanjima je upravo taj, da obratimo pažnju na naše telesne senzacije. Neki od telesnih znakova da smo emocionalno trigerovani su:
- Znojenje
- Lupanje srca
- Anksioznost ili napad panike
- Otežano disanje
- Nagle promene raspoloženja
- Tenzija u vilici, vratu, mišićima ili šakama
- Negativne misli (fantaziranje o negativnim ishodima, katastrofizacija)
- Strah i osećaj nesigurnosti
- Potreba da se pobegne ili što pre napusti sredina koja se doživljava kao opasna
Prihvatite svoje emocije i osećanja
Ako smo kroz život naučili da se borimo sa svojim osećanjima, umesto da ih prihvatimo i proživimo, u odraslom dobu se često mogu javiti misli poput: moram da očvrsnem, nije važno to što sada osećam, to je samo znak slabosti, bolje da se fokusiram na nešto drugo umesto da se bavim sobom i slično.
Da bismo zaista razumeli emocije i adekvatno odgovorili na njih, važno je biti otvoren za njihovo prihvatanje. Ako im pristupimo bez kritike i osuđivanja, napravićemo prostor za sebe i njih u celosti i biće nam lakše da funkcionišemo u skladu sa procesima kroji nam se dešavaju.
Prihvatanje emocija i osećanja može se vežbati posmatranjem njihove prolaznosti (kako dolaze i odlaze u formi misli ili telesnih senzacija), kroz meditativne vežbe ili afirmacije.
Pronađite kreativne načine da se izrazite
Emocije ne moraju uvek biti obrađene samo na kognitivnom nivou. One se mogu regulisati i pisanjem dnevnika, crtanjem, ili bilo kojom drugom tehnikom koja umiruje um i daje vam na vremenu da se povežete sa onim što osećate. To može biti samo jedna aktivnost koja vam prija, usporava disanje i umiruje vaše telo.
Za kraj
Dok se bavite sobom i razmišljate o tome šta ste sve mogli drugačije, nemojte zaboraviti da vam je za bilo kakvu promenu potrebno vreme. Umesto da krivite sebe i razmišljate o nizu pogrešnih odluka i postupaka, setite se da ste pre svega čovek i da sve emocije i osećanja postoje u vama sa razlogom. Zvuči već izlizano, ali osluškivanje sebe zaista jeste nešto od čega ne treba bežati. Svako emocionalno stanje je prilika da naučimo nešto o sebi, o tome kako doživljavamo svet i razumemo koje su nam trenutne potrebe.
I pored toga što se svi trudimo da budemo najbolja verziija sebe, nekada nam to ide od ruke, a nekada nam je za to potrebna podrška. Ukoliko osećate da ste preplavljeni emocijama i da ne znate gde biste sa njima, psihoterapija je sjajan način da ih posložite, vratite se u telo i dođete u kontakt s tim zašto se vraćaju u specifičnim situacijama.
Selfnest platforma nudi niz stručnjaka koji vam na ovom putu mogu pružiti podršku. Uz odluku da prekinete ponavljajuće obrasce, odaberite terapeuta za sebe i zakažite razgovor koji vam je potreban na selfnest.com.
𝙁𝙧𝙚𝙚 𝙞𝙢𝙖𝙜𝙚 𝙛𝙤𝙪𝙣𝙙 𝙖𝙩 𝙢𝙖𝙜𝙣𝙞𝙛𝙞𝙘.𝙘𝙤𝙢