Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište prve generacije rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa.
Trendovi se smenjuju brzinom Tik-Tok videa, a najnoviji je “osvetnička ostavka”.
Napuštanje radnog mesta na najnezgodniji mogući način sa ciljem da se poremeti poslovanje i namerno nanese šteta kompaniji, sve je češći izbor nezadovoljnih zaposlenih. Društveni analitičari i stručnjaci iz oblasti rada uvideli su da sve više ljudi u svetu daje iznenadne otkaze bez poštovanja otkaznog perioda i obzirnosti prema preostalim obavezama.
Ovu osvetničku pobunu predvodi generacija Z, emitujući svoje otkaze na društvenim mrežama, napuštajući smene ili projekte, svesni da će time dodatno otežati situaciju kompaniji.
Osvetnička ostavka je u ekspanziji, nakon što je veliki broj poslodavaca zahtevao da se zaposleni vrate u kancelarije, jer su, nakon godina hibridnog ili rada od kuće, osećali da su izgubili slobodu.
Koji su razlozi za osvetničke otkaze?
Ovakvo ponašanje ponekad je posledica sagorevanja na poslu (burnout) ili znak da je osoba već u potrazi za novim angažmanom. Pored standardnih faktora kao što su visina primanja i atmosfera na poslu, odnos menadžmenta prema zaposlenima, generacija Z vrednuje kao jedan od ključnih faktora za sprečavanje otkaza. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva menadžmentom koji prijavljuju zaposleni je nedostatak feedback-a, podrške i pohvala, koji bi činili da se osećaju motivisano i cenjeno.
Tihi otkaz i još tiše otpuštanje
Na Balkanu, odavno znana izreka “ne mogu malo da me plate koliko malo mogu da radim” dominira svetskim tržištem još od vremena korone. Trend poznat kao tihi otkaz (eng. quiet quitting) podrazumeva bavljenje samo neohodnim radnim zadacima bez entuzijazma i preuzimanja dodatnih odgovornosti, bez razmišljanja o svrsi i interesima tima.

- 15% zaposlenih potpuno je neaktivno na radnom mestu
- 62% se oseća veoma diskonektovano od radnih obaveza
- 23% tvrdi da je aktivno tokom radnog vremena
Slična je situacija i u komšiluku – u Hrvatskoj se trećina zaposlenih izjasnila da je pasivna na poslu, da ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i uopšte ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, dok svaki peti odbija čak brainstorming i grupne sastanke. Više od polovine ispitanih reklo je da nema inicijativu i čeka da im se zadaci delegiraju. Kao glavne razloge za ovakva ponašanja navode da im nije stalo do posla pa radne zadatke odrađuju bez emocija.
Podatak koji je iznenadio istraživače je da je više od polovine zaposlenih reklo da njihovi nadređeni nisu primetili promene u njihovom odnosu prema poslu, a tek 7% da im je menadžment stavio do znanja da primećuje šta se dešava.

Istraživanja pokazuju i da su menadžeri skloniji burnout-u, pa je pitanje da li zaista ne primećuju ili vas tiho otpuštaju (eng. quiet firing). Ne uvek svesno, mnogi menadžeri “tiho otpuštaju” tako što ne cene njihov trud, zanemaruju zaposlene, njihov razvoj i napredak, dok vremenom sami ne napuste kompaniju.
Kada zaposleni nema direkciju nad radnim prioritetima i dugoročne biznis i karijerne planove, nije motivisan i ne oseća povezanost sa projektom. Ne samo da je ovakvo vođstvo loše za pojedinca i odnose u kolektivu, ono nije produktivno za kompaniju.
Kako tihi otkazi utiču na kolektiv?
Moglo bi se zaključiti da većina radne snage pati od prezentizma – pojavljivanja na radnom mestu bez aktivnog doprinosa poslu. Ipak, opasniji oblik “nemešanja u svoj posao” je tzv. rezentizam – prezir prema poslu koji može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.
Zaposleni najčešće praktikuju ovakva ponašanja, jer nisu u mogućnosti da pronađu novi posao ili su zastrašeni vestima o otpuštanjima, dok menadžerima uglavnom nedostaje organizacionih i veština komunikacije da se sa ovakvim problemima efikasno suoče.
Tihi otkaz, kao i otpuštanje, naizgled su odluka pojedinca, ali efekti ovakvog ponašanja u poslovnoj sferi, nepovoljno utiču na sve zaposlene, podrivaju njihovu motivaciju i produktivnost, narušavaju međuljudske odnose i uspeh.
Kada zaposleni više nisu posvećeni zajedničkim ciljevima, teže im je da sarađuju i međusobno se podržavaju, što sprečava kvalitetno donošenje odluka i rešavanje problema, a često dovodi i do lošeg upravljanja emocijama, te povećanih konflikata unutar i među timovima. Sve to stvara osećaj nepoverenja i razočarenja u kolektivu, kao i podrivanja organizacije, jer minira osećaj pripadnosti i zajedničke svrhe, koji su ključni za uspeh kompanije.
Smanjeni angažman „tiho odustalih“, neminovno prebacuje teret na one koji osećaju odgovornost za radne zadatke ili organizaciju, što dovodi do pojačanog stresa, izgaranja i osećaja ogorčenosti prema kolegama koje “zabušavaju”, pa je često neophodna psihološka podrška.
Osim lošeg utiska i gubitka posla, ovakvi otkazi ne donose ništa osim nekome možda malo lične satisfakcije. Pre nego što nastavite da ne radite dok radite, ili date otkaz iz osvete, setite se da će budući regruteri verovatno pozvati vašeg bivšeg poslodavca.
Ne gradite karijeru na emocijama, savetuju psihoterapeuti. Pre nego iznenada napustite posao, ili mobing-ujete kolege, razmislite o stvarnim uzrocima svog nezadovoljstva, kako impulsivnim i toksičnim ponašanjima ne biste ugrozili dalju karijeru ili mentalno zdravlje. Razmotrite načine da unapredite odnose u svom timu uz pomoć Selfnest benefita za kompanije.
Tihi otkazi u prijateljstvu i ljubavi
Kao i mnogi društveni fenomeni, tihi otkaz prelio se iz poslovne u privatnu sferu naših života – prijateljske i partnerske odnose. Za razliku od iznenadnog nestajanja (eng. ghosting), toksičan trend tihog “otkazivanja” bliskih ljudi, podrazumeva postepeno isključivanje osobe iz ličnog života ili šireg kruga prijatelja.
Umesto otvorenog razgovara o izvorima frustracije i razlozima udaljavanja, neki ljudi biraju da se od prijatelja ili partnera distanciraju postepeno, što je bolno za sve uključene. Kada se partner/ka emotivno povuče ali ne raskida vezu, vreme je za evaluaciju odnosa. Ako ste u svojim odnosima primetili neke od simptoma, preporučljivo je da porazgovarate sa psihoterapeutom, kako biste što zdravije rešili probleme narušenog odnosa.

Biti “zaglavljen/a” na poslu ili u vezi toksično je po mentalno zdravlje, jer stvara osećaj nesigurnosti, usamljenosti, zamora, ogorčenosti i dovodi do pada samopouzdanja.
Ne zaboravite, svi zaslužujemo odnose u kojima se osećamo vrednovano bilo da smo u ulozi zaposlenog, poslodavca, prijatelja ili partnera.