Svi smo se nekada oraspoložili kupovinom, častili sebe novim komadom odeće ili jednostavno kupovinom odvratili pažnju sa svakodnevih problema. 

Možda se time i ne bismo opterećivali kada bi bilo lakše kontrolisati trošenje u vremenu snažnih marketinških trikova, popusta, akcija i kartica koji podržavaju naše hirove. Ako vas je do sada planiranje odlaska u (tržni?) centar sprečavalo češće da kupujete, na online prodavnice omogućavaju nam da kupujemo 24/7. Muka koju danas delimo svi.

Kada želja za novim stvarima preraste u potrebu, a nekontrolisane i nametljive misli ne napuštaju našu glavu, imamo problem.

Kompulzivna kupovina, poznata i kao oniomanija, predstavlja  poremećaj koji utiče na 2 do 8% odrasle populacije u SAD, pri čemu oko 90% obolelih čine žene. Dijagnostički priručnici svrstavaju kompulzivnu kupovinu u poremećaj kontrole impulsa. 

Ovaj poremećaj najčešće se javlja u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama, a karakteriše ga hroničnost i česta povezanost sa drugim psihijatrijskim komorbiditetima, poput poremećaja raspoloženja, anksioznosti, zloupotrebe supstanci,  poremećaja ishrane, kao i poremećaja ličnosti. 

Jedan od faktora koji doprinosi kompulzivnoj kupovini su porodični uticaji. Naša veza s novcem često je oblikovana porodičnim iskustvima, kao što je primer mog dede koji je celog života štedeo zbog nemaštine u kojoj je odrastao. Ovi uticaji ostavljaju dubok trag na naše potrošačke navike. Balkan je, tokom svoje istorije,  prošao kroz različite ekonomske uključujući ratove i tranziciju iz socijalizma u kapitalizam što u mnogome utiče na percepciju vrednosti novca, sigurnosti i potrebe za potrošnjom. Strah od nemaštine u nama može probuditi dva naizgled suprotna mehanizma, štednju do granica odricanja od svih želja koje ne spadaju u osnovne potrebe i panična kupovina i skladištenje stvari. Kao na primer moja baka koja ima zalihe ulja i brašna još od karantina.

Marketinški trikovi takođe igraju važnu ulogu u podržavanju kompulzivne kupovine. 

• Samo 999,99 dinara.
• Akcija samo danas!
• Ograničene zalihe!

Strah od propuštanja prilika i ograničena dostupnost proizvoda često nas navode na impulsivno trošenje, čime marketinški stručnjaci manipulišu našim psihološkim reakcijama. 

Kupovina postaje bekstvo od svakodnevnih problema i izvor privremenog zadovoljstva koje odvraća pažnju od stvarnosti. Važno je prepoznati kada kupovina postaje mehanizam odbrane i razvijati strategije emocionalne regulacije.

Osećaj zadovoljstva tokom kupovine povezan je sa centrom za nagrade u mozgu. Kada je izložen nagrađujućem stimulusu, mozak odgovara tako što povećava otpuštanje neurotransmitera dopamina, koji je ključan za stvaranje osećaja zadovoljstva i motivacije. Ovaj neurološki mehanizam odgovoran je za razvoj zavisnosti. Zavisnost, bilo da je reč o drogama, alkoholu, kupovini ili drugim aktivnostima, deli isti centar za nagrade u mozgu.

Iako postoje različiti terapeutski pristupi problemu kompulzivne kupovine, neki od korisnih ciljeva psihoterapijskog rada u ovom slučaju bi mogli biti:

• Razdvojiti želju za kupovinom od želje za konkretnim predmetom – Klijent se uči kako da podstakne zdrav unutrašnji razgovor, postavljajući sebi pitanja: Da li mi ovo zaista treba? Da li sam ovo želeo i pre nego što sam video akciju? Psihoterapeut predložiće klijentu da potraži podršku najbližih tako što će ih direktno pitati za savet o proizvodu koji razmatra da kupi. 
  
• Razvijanje kritičkog mišljenja – Aktivno postavljanje pitanja, analiza informacija i sagledavanje različitih perspektiva. Praksa postavljanja pitanja “zašto”, evaluacija izvora informacija i otvorenost prema različitim gledištima mogu unaprediti kritičko razmišljanje.
  
• Učenje novih strategija emocionalne regulacije – Pronalazak zdravijih odgovora na uznemirenost koja se prikriva kupovinom. Kao što su postavljanje granica, fizička aktivnost, pronalazak hobija, učenje tehnika disanja.
  
• Otkrivanje potrebe koja stoji iza zavisnosti – Zavisnost nikada nije izolovan problem nego odgovor na potisnutu potrebu.

I za kraj, da li je dobro da zadovoljstvo tražimo u kupovini?

Sve je stvar prave mere. Iako omogućava samo privremeni beg od problema, činjenica je da kupovina nečeg lepog podiže raspoloženje. Ne moramo uvek da se borimo i suočavamo. Nekada je taj kratki beg način da budemo nežni prema sebi. 

Ipak, zadržite svest o tome da trenutno zadovoljstvo kupovinom ne donosi trajnu sreću i može rezultirati stvaranjem stresa, potrebe za ponovnom kupovinom, a možda i razvojem zavisnosti od kupovine.

Photo by Porapak Apichodilok