Emocionalno jedenje predstavlja kompleksan fenomen koji se javlja kada hranom reagujemo na svoja emocionalnalna stanja. Iz psihološke perspektive, ovo ponašanje proizlazi iz dubljih emocionalnih potreba i obrazaca koji se razvijaju tokom života. U ovom tekstu, istražićemo suštinu emocionalnog jedenja, razloge za njegovu pojavu, zanimljivosti potvrđene istraživanjima, strategije za prevazilaženje ovakvog obrasca ishrane kao i specifičnosti balkanske kulture u vezi sa hranom.
Šta je emocionalno jedenje?
Emocionalno jedenje je navika korišćenja hrane kao mehanizma regulisanja emocija i nije povezano sa zadovoljenjem fizičke gladi. Hrana se u ovom slučaju konzumira kao odgovor na emocionalne okidače poput stresa, tuge, ljutnje, dosade ali i sreće. Psihološki gledano, emocionalno jedenje ponekad je način da privremeno olakšamo svoje emocionalne nelagodnosti. Svi volimo da pojedemo nešto ukusno nakon što smo se nakupili stresa. Međutim, kao i u svemu, preterivanje proizvodi nove probleme. Dosledno korišćenje hrane za zadovoljenje emocionalne gladi, dovodi do dugoročnih problema u odnosu sa hranom. Značenje koje pripišemo hrani oblikovaće naše navike i odnos prema ishrani. Kada hranom označavamo ljubav, utehu, nagradu ili distrakciju zapravo jedemo emocije.Dakle, ukoliko ste tužni i potrebna vam je uteha, verovatno je da ćete posegnuti za hranom ukoliko ona za vas ima značenje utehe. Pored opšteg značenja hrane za nas, možemo razviti i različite preferencije, pa na primer novootvoreni burger bar/azijski restoran/veganski pop-up bar ili jagnjetina u Veterniku mogu postati česta nagrada. Štapići, čipsevi i verovatno najdraži smoki mogu biti “samo” distrakcija.
U kontekstu balkanske kulture, gde su emocionalna povezanost sa hranom i porodičnim ritualima izraženi, ovo ponašanje može imati duboke korene u detinjstvu. Na primer, tradicionalni obroci pripremani s ljubavlju i pažnjom, poput bakine sarme, mogu postati emocionalni izvor prijatnosti i sigurnosti tokom odraslog doba
Balkanska kultura ima izražen uticaj na formiranje emocionalnog odnosa prema hrani. Porodična okupljanja oko bogatih trpeza, sa receptima i “malim tajnama velikih kuvara” koja se prenose generacijama, postaju ne samo obroci već i emocionalni izrazi ljubavi i zajedništva. Bakina sarma sa svim svojim tradicionalnim ukusima postaje simbol doma i sigurnosti. Učenje uslovljavanjem od najranijeg detinjstva kroz pozitivna iskustva i emotivno povezivanje s određenim ukusima gradi temelj emocionalnog jedenja.
Baka, kao ključni član porodičnog okupljanja pravi sarme s pažnjom i ljubavlju. Deca koja su odrasla u ovakvom okruženju mogu razviti emocionalnu vezu između bakine hrane i sigurnosti, ljubavi i porodične povezanosti. Kroz učenje uslovljavanjem, ova veza iz detinjstva može postati duboko ukorenjena, i pored još jednog obroka postati i način suočavanja s emocionalnim izazovima.
Kada se kao odrasli suočimo sa teškoćama ili stresom moguće je da ćemo posegnuti za hranom sa bakinog ili maminog menija koja bi nam donela osećaj utehe i sigurnosti. Ti ukusi aktiviraju u nama pozitivne emotivne asocijacije i deluju kao svojevrstan “lek” za emocionalnu nelagodnost.
Preporučljivo je u situacijama kada osetimo jaku potrebu za tim simboličnim i nama važnim ukusom, ili većom količinom hrane od one koje nam je potrebna, da se zapitamo šta zaista pokušavamo da nahranimo.
Prevazilaženje emocionalnog jedenja zahteva svestran pristup, fokusiran na smanjenje emocionalne veze s hranom i razvoj zdravih obrazaca ishrane. Evo nekoliko ključnih strategija:
- Pronađi uzrok problema: Loš dan na poslu ili svađa sa partnerom su trenutni problemi, ali emocionalno jedenje može poticati i iz dubljih problema. Ako vam je teško da pronađete razlog u aktuelnom danu verovatno je u pitanju uzrok dublje prirode. Razne tehnike koje podstiču introspekciju ukazuju na uzrok problema. Tek kada znamo uzrok možemo da se upustimo u izgradnju novih veština kojima ćemo na zdrav način zadovoljiti svoju emocionalnu glad.
- Svesno jedenje: Ova tehnika podrazumeva usredsređenost na sadašnji trenutak i svesno unošenje hrane, smanjujući distrakcije i fokusirajući se na senzacije hrane. Svesno jedenje pomaže u prepoznavanju stvarne gladi i sitosti, umesto hrane kao emotivne uteha. Za početak, isključite televizor dok ne završite obrok.
- Planiraj obroke i užine: Planiranje zdravih obroka i grickalica unapred pomoći će da izbegnemo impulsivno jedenje. Kada imamo zdrave obroke i grickalice pri ruci smanjujemo verovatnoću da posegnemo za nezdravom hranom tokom emotivnih trenutaka. Preporučuju se kokice, orašasti plodovi i voće kao prva pomoć u naletima “lažne” gladi.
- Vežbe disanja i meditacija: Disanje može imati snažan uticaj na emocionalno stanje. Tehnike dubokog disanja i meditacije pomažu u smanjenju stresa i emocionalne napetosti čime se umanjuje potreba za emocionalnim jedenjem.
- Razgovor sa stručnjakom: Ako je emocionalno jedenje povezano sa dubljim emocionalnim problemima, poput nesigurnosti, traume i usamljenosti, psihoterapeut može pružiti podršku i pomoći u istraživanju uzroka i razvijanju zdravih strategija suočavanja.
Photo by Nicole Michalou