Okićena kuća i bogata trpeza, sva hrana domaće izrade, od pečenja do sitnih kolača svih vrsta. Svi sede za velikim stolom koji može da ugosti veliku porodicu. Srećni razmenjuju poklone i zagrljaje. U kući se čuje veseli žamor, muzika i smeh.
Ako ste i vi bar jednom poželeli da ovako izgleda praznik sa vašom porodicom, realnost može da zaboli.
Niste jedini. Savršena porodica ne postoji, pa samim tim ni savršen praznik.
Praznična okupljanja mogu postati izvor stresa i anksioznosti, posebno kada se suočavamo sa neispunjenim očekivanjima i idealima porodičnog zajedništva.
Neispunjena očekivanja
Porodični praznični ručak je odlična prilika da te rodbina ispita o svemu u životu. Preslišavanje o našim postignućima, planovima i generalno ispunjenim socijalnim očekivanjima su recept za porodičnu tenziju. Što je veći jaz u godinama među članovima, manje je razumevanje tuđih potreba i očekivanja. Iako je namera najčešće dobra, pritiskanje pitanjima o poslu, vezama, odgoju dece i slično, mogu biti uznemiravajuća.
Insistiranje na očekivanjima koje porodica ima od nas možemo doživeti kao nametnute ciljeve koji nisu autentično naši, a čak mogu biti i suprotni našem vrednosnom sistemu. Zaista držiš tog psa u stanu? Kakva je to glupost da ne jedeš meso? Zbog čega još uvek niste u braku? Zbog čega dovodiš prijatelja na ručak, hoćemo da upoznamo devojku? To što radiš nije pravi posao, kada ćeš se više skrasiti naći nešto kako treba?
Pitanja o neispunjenim očekivanjima mogu biti bolna i iz drugog razloga. Ukoliko tvoja porodica ima poteškoću da poštuje tvoje granice, pitanja o našim ciljevima koje trenutno nismo u mogućnosti da ostvarimo, povređuju. Na primer pitanja o trudnoći za devojku koja nema partnera ili ne može da zatrudni. Pitanja koja podsećaju na nezavršen fakultet, ili na nezaposlenost.
Iako je tvoja prva reakcija možda ustajanje od stola ili odgovor koji pokreće svađu, zastani, udahni, pusti. Tvoje reakcije oslikavaju tvoju potrebu da sačuvaš lične granice, ali ne pođe ti uvek za rukom, zar ne? Umesto da se boriš, zahvali se i skreni ragovor na neku veseliju temu u kojoj ćete svi uživati.
A šta kada porodica ne ispunjava naša očekivanja?
I naša očekivanja mogu biti visoka tokom praznika. Porodica iz američke božićne komedije, zaista izgleda lepo, ali ne toliko zbog raskošne dekoracije već skladnog odnosa tokom praznika. Svi bismo voleli da promenimo nešto u svojoj porodici, ali tokom praznika ova želja može prerasti u ideju da naša porodica bude potpuno drugačija.
Što je veće uzbuđenje pred praznike to su veća i očekivanja. Tada i mi možemo preuzeti ulogu partibrejker-a fokusirajući se na nesavršenost, umesto da uživamo u prazniku. Ipak naša porodica je to što jeste tokom cele godine, a jedan dan u godini neće ništa promeniti.
Praznični ručak i porodica na okupu u jednoj prostoriji može pokrenuti stare nerazrešene svađe. Važan dan i velika očekivanja ističu loše odnose koji već postoje.
Tenzija među članovima, različiti stavovi i mišljenja, su tempirana bomba. Istina je da gurnute teme pod tepih neće nestati same od sebe međutim promene i rasprave imaju svoje vreme i mesto. Kao i za svaki problem, naša želja da ga rešimo nije uvek dovoljna. Ukoliko nismo jedini odgovorni, potrebno je i da drugi žele razgovor i promenu da bi se problem razrešio. Za porodične tenzije koje traju godinama, potrebno je više od jednog razgovora na porodičnom okupljanju.
Praznik je možda vreme kada svi trebamo da se suzdržimo od pritiskanja dugmeta koji pokreće lavinu svađa. Možda je jednostavno svima potreban taj jedan prijatan dan ispunjen toplinom i ljubavlju. Posle takvog dana se svi problemi lakše rešavaju. Budi ta osoba u porodici koja će povući ručnu za komentar koji pokreće svađu, budi osoba koja će pohvaliti kuvara, koja će se zahvaliti svima što su došli, koja će pustiti veselu muziku, koja će se ispričati zajedničku smešnu uspomenu.
Savršenstvo ne postoji, a tvoja porodica je stvarna baš zbog svih mana i ljubavi koju nosi.