Ako imate brata ili sestru, potukli ste se bar jedanput oko zajedničke igračke, bar jednom trčali kod roditelja da prvi tužakate ili ste ošišali sestri šiške, a bratu podmetnuli nogu. Da vam je neko u tom momentu rekao da će oni biti vaš oslonac i podrška u odraslom dob, verovatno biste rekli “fuuj”.

Siblinzi, odnosno braća i sestre, čine jedinstvenu i kompleksnu dinamiku unutar porodičnog sistema. Iako se ne posvećuje ista pažnja kao odnosima između roditelja i dece, odnosi među siblinzima oblikuju ključne aspekte našeg emocionalnog i psihološkog života. Oni koji nemaju braću ili sestre svakako razvijaju (dobre) socijalne veštine na druge načine. Međutim, svako ko je bar jednom delio poslednju čokoladu sa bratom i sestrom reći će da tu školu ne možete nigde drugde naučiti. 

Život sa braćom i sestrama pruža jedinstveno iskustvo koje se proteže kroz celo životno doba. Gde god bili, porodica ostaje. A ono što nas sve čeka, kada ne bude bilo više rodbine i roditelja, siblinzi ostaju kao oslonac i podrška. Iako burni tokom detinjstva i puni rivaliteta, odnos među siblinzima se tokom odrastanja menja u duboku međusobnu povezanost i ljubav, stvarajući vezu koja prevazilazi sve druge.

Porodične situacije nam pružaju važne životne lekcije. Vaspitanje i odnos s roditeljima oblikuju naše viđenje sebe i sveta, ali sibling odnosi isto tako važnu ulogu imaju u formiranju naše ličnosti. Najčešće stariji siblinzi preuzimaju ulogu modela, pa od njih možemo naučiti neke super stvari poput toga kako da budemo najzabavniji u društvu, ali i ne tako super stvari kao što su buntovnička, destruktivna ponašanja. Ovaj odnos je prepun lekcija, jer razrešenjem svake svađe učimo o sopstvenim i tuđim emocijama, zbog čega rastemo u emocionalno inteligentne odrasle. Iako se na prvi pogled u čupanju oko zadnjeg kolača čini da nema neke komunikacije, ove situacije su prvi izazovi u kojima učimo kako da pregovaramo, izražavamo svoje mišljenje i postavljamo granice. Lakše ja napraviti distancu od roditelja i zauzeti poziciju centra sveta, ali ako imamo braću i sestre, brzo učimo da nismo jedini i najvažnije da ljudi imaju različite potrebe. 

Siblinzi su osobe sa kojima delimo sve. Od slatkiša, igračaka, sobe, odeće, rodbine, i ono možda najbolnije u detinjstvu, našu mamu.

Kako roditelji utiču na sibling odnose?

Evolucija nas je naučila da bismo preživeli neko o nama mora brinuti dok smo mali, pa je zbog toga prihvatanje i ljubav od roditelja ono što nam je najvažnije tokom detinjstva. I onda dođu mali brat ili seka i uzdrmaju našu poziciju u porodici. Kada ovako postavimo stvari, razumljivo je da želimo da “uništimo protivnika”. Tada veliki brane svoje mesto, dok mali tek stvaraju svoje.

Zbog ove borbe oko privrženosti roditelja, upravo su oni i odgovorni za razrešenje ovog konflikta i dalje dobre odnose među siblinzima. Borba je potreba svakog deteta za zaštitom od roditelja, zbog toga je važno da se roditelji uključe u dečije svađe. Pružiti ljubav svakom detetu ali i pravično razrešiti situaciju deci daje lekciju zbog koje stiču povrenje da za maminu ljubav ne moraju da se bore trikovima i agresijom i da u porodici, kao i u svetu ima mesta za njih. Rivalitet može ostaviti dugoročne posledice. Negativni uticaj nerešenih konflikata može rezultirati osećajem da se ljubav i pažnja moraju zaslužiti, stvarajući potrebu za neprekidnom borbom za bliskost s drugima tokom odraslog doba.

Rivalstvo među siblinzima dodatno se podstiče kroz poređenje koje vrše roditelji i drugi članovi porodice. “A kako je tvoja sestra mogla da sredi sobu?” ili “Brat je u tvojim godinama imao sve petice”. Ukoliko ste mlađe dete koje je išlo u istu školu kao i brat ili sestra koji su dobri đaci, ovakve rečenice ste mogli da slušate i od učitelja i nastavnika. Ove situacije stvaraju neprijateljski stav među siblinzima, usmeravajući frustraciju zbog nepostignutih ciljeva međusobno. Ovaj roditeljski “trik” za motivaciju dece nažalost često daje rezultate, pa roditelji počnu da ga upotrebljavaju u velikoj meri. Rivalstvo tada prelazi iz zdravog razvojnog zadatka koje dete treba da prevaziđe u izvor nesigurnosti jer će uvek postojati neko bolji od njega.

Siblinzi dele značajan deo istog genetskog materijala svojih roditelja, i odrastaju u istoj porodici. Zbog toga dele dva osnovna faktora razvoja – sredinski i genetski uticaj. Kako onda izrastu u različite osobe? 

Pored toga što siblinzi odrastaju u istoj porodici, imaju jedinstvena i različita iskustva, zbog kojih se njihove ličnosti formiraju na drugačije načine. Njihov karakter nije isti što direktno utiče na različit pristup roditeljskog vaspitanja. 

Roditelji takođe rastu i razvijaju se, i nisu iste one osobe koje su prvi put dobile dete, kao one osobe koje su po drugi ili treći put postali roditelji. Njihove promene znače i drugačiji način odgajanja dece. Posebnu razliku među roditeljskim pristupom pravi rođenja prvog deteta koje je specifično iskustvo. Roditelj tada prvi put postaje roditelj, život mu se u skladu sa tom ulogom menja i počinje da uči veliki broj novih stvari o odgoju dece. Još jedan značajan faktor utiče na razliku u odrastanju siblinga.

Deca imaju tendenciju da se ponašaju potupno drugačije u odnosu na svoje siblinge kako bi se istakli. To je jedan od načina da se nose sa međusobnim rivalitetom. Ovaj mehanizam ih tokom detinjstva formira na drugačiji način, ali isto tako zbog te razlike i sama okolina drugačije reaguje na njih. Čest primer videćete u porodici sa devojčicom za primer i buntovnim bratom.

Ko je kriv, šta sad?

Iako su roditelji značajni za stvaranje dobrog odnosa među braćom i sestrama tokom detinjstva, mi smo odgovorni da te odnose održavamo i gradimo tokom odraslog doba. 

Mnogi krive sebe i svoju braću i sestre zbog lošeg odnosa. Međutim najveći deo odgovornosti za naš odnos sa braćom i sestrama zapravo nose naši roditelji ili porodica. Ovaj uvid nije razlog da krivimo i  ljutimo se na svoju porodicu, oni su nas vaspitali najbolje kako su znali. Ovaj uvid je šansa da preuzmemo naš deo odgovornosti u odraslom dobu. Braća i sestre odrastaju i odlaze od kuće, zasnivaju svoju porodicu, menjaju se, sele na drugi kontinent. Iako mislimo da smo zbog ovih promena udaljeniji, one nam otvaraju prostor da gradimo odnos sa siblinzima nezavisno od ostalih članova porodice- samo mi i naši braća i sestre. Da bismo ostvarili ove odnose na prijateljskom nivou, neophodno je da se suzdržimo od ponavljanja starih obrazaca. Dopustite sebi da upoznate svoju braću i sestre. Iznenadićete se koliko mogu biti zabavni u društvu, odgovorni na poslu i dobri roditelji svojoj deci, a njihovi partneri možda postanu i vaši dobri prijatelji. Još ovakvih tekstova, čitajte na Selfnest blogu.

Ukoliko želite da zakažete razgovor sa psihoterapeutom, to možete učiniti ovde.