U novoj životnoj dinamici koju diktira otvoreno online tržište uslovi rada se rapidno menjaju. Radno vreme od 9-5 za mnoge ljude postalo je 24/7. Tržište je globalno i ne poznaje vremenske razlike. Brzina i dostupnost su imperativ.
Stres je postao neizbežan, a u poslovnom svetu neretko se doživljava kao znak da odgovorno obavljate posao. Određena doza stresa je prirodna reakcija na pritisak, i može da deluje motivišuće. Međutim, u svetu preplavljenom informacijama gotovo je nemoguće “isključiti se”.
Većina čovečanstva provede veći deo dana radeći. Ako na posao idete mrzovoljni, nezadovoljni i uplašeni, to se može ozbiljno odraziti na vaše zdravlje. Ovo su samo neki od potencijalnih izvora stresa na radnom mestu.
- Prevelik obim posla
Ukoliko imate više posla nego vremena da ga završite verovatno ste pod većim stresom nego što bi trebalo. Nedovoljno vremena za ispunjavanje zadataka, nerazuman timeline i zacrtani ciljevi, kao i haotičan ili posao koji zahteva monotono ponavljanje identičnih zadataka znatno uvećavaju nivo stresa na poslu.
- Loš menadžment
Ako u poslovnom okruženju nije uspostavljena dobra komunikacija, zadaci i funkcije nisu jasno definisani ili vam je nejasno šta drugi očekuju od vas verovatno ćete na poslu biti manje efikasni, a samim tim se boriti i sa više stresa. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji osećaju podršku svojih menadžera 70% manje pod rizikom od burnout-a.
- Poremećeni međuljudski odnosi
Kao jedan od najčešćih izvora stresa zaposleni navode poremećene odnose unutar tima ljudi sa kojima rade. Spektar problema koji može nastati u komunikaciji i saradnji grupe ljudi usled ispunjavanja zadataka u stresnoj sredini može dovesti do svake vrste mobinga. Nasuprot tome, uspešni rukovodioci veruju da je srećan radnik dobar radnik, pa su među teambuilding ponudama sve popularnije one na kojima se aktivno i svesno radi na unapređenju komunikacije i odnosa unutar tima.
- Balans poslovnog i privatnog života
Ako vam je radno vreme predugo, nosite posao kući ili često putujete i nemate vremena za porodicu, prijatelje i brigu o sebi, verovatno ćete se osećati izolovano. Možda okruženje nema razumevanja za vaše poslovne uspehe i probleme, ili ih ne viđate dovoljno da biste ih sa njima podelili. Ukoliko ne postoji balans trpe obe sfere života.
- Nestabilnost posla
Nesigurnost u isplati i obećanim uslovima rada, te nepostojanje zaštite prava radnika samo su neki od problema sa kojima se milioni ljudi susreću na dnevnom nivou. U nedostatku posla sa zadovoljavajućom platom i beneficijama, ljudi su neretko prinuđeni da rade na crno, na određeno ili preko studentskih zadruga. Migracije zbog posla takođe su popularan globalni trend koji uprkos boljoj zaradi može dodatno narušiti mentalno zdravlje pre svega zbog odlaska iz poznatog okruženja, napuštanja prijatelja, partnera, dece, šire porodice i nove sredine koje zahteva prilagođavanje.
Tolerancija na stres zavisi pre svega od individualnih faktora, ali i od izbora karijere. Pojedine profesije u većem su riziku da iskuse akutni stres na poslu- medicinski radnici, vatrogasaci, novinari kao i rukovodioci od čijeg učinka zavisi dobrobit velikog broja radnika i njihovih porodica. Upravo je to razlog što se ekstremni stres na poslu koji dovodi do potpune emocionalno-fizičke iscrpljenosti i pregorevanja (burnout) naziva još i menadžerski sindrom.
Burnout: Kada su simptomi stresa alarmantni?
Svetska zdravstvena organizacija definiše burnout kao sindrom proistekao iz haotičnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan.
Stres se javlja kada su zahtevi pred nama veći od resursa kojima raspolažemo. Ljudima je ponekad potrebno malo pritiska da bi obavili neki posao. Nemoguće je zamisliti radni dan bez ijedne frustracije, nepredviđenih okolnosti i propusta. Međutim, kada pritisak nastavi da raste a učinak počne da opada, stvara se stres koji može dovesti do burnout-a.
Ipak, ne vodi svaki stres u burnout. Oba stanja imaju snažan, ali potpuno različit uticaj na psihofizičko zdravlje i pogled na svet.
Terapeuti navode premor, otuđenje od posla i osećaj smanjene profesionalne sposobnosti kao osnovne karakteristike burnout-a.
Ako vam je naročito teško da se fokusirate i naterate da radite, nervozni ste i nemate strpljenja za kolege i radne zadatke, ili vas ni nagrade za dobro obavljen posao ne usrećuju kao nekad, moguće je da ste sagoreli. Osećaj da niste dovoljno sposobni za poziciju koju obavljate i perfekcionizam mogu stvoriti visok nivo frustracije i vremenom odvesti u depresiju.
Često se stiče pogrešan utisak da je burnout nešto što se događa samo poslovno uspešnim ljudima, jer je njima posao centar života i sa njim se više identifikuju. Može se dogoditi svakome, bez obzira na profesiju.
Do burnouta ne dolazi samo u poslu koji nam je neprijatan. Moguće je sagoreti i od posla koji volimo ili brige za staranje o kući ili članu porodice. Dugotrajna nega osobe koja ne može da se stara o sebi, nekoga sa posebnim potrebama ili starijeg člana porodice stvara veliki emocionalni, psihološki i fizički teret. U takvim slučajevima se kao simptom burnout-a može javiti nedostatak empatije a potom i osećaj krivice.
Posledice po zdravlje
Kao i drugi izvori stresa, frustracije koje osećamo zbog posla mogu se vremenom se preliju na druge sfere života i odraze na psiho-fizičko zdravlje.
Ako se na radnom mestu osećate nesigurno i ozlojeđeno ili vam se dogodilo da postanete emotivni- plačete i vičete, vreme je da potražite pomoć.
Kada se znoje dlanovi, nedostaje vazduh i ubrzava puls, telo pokazuje da je u stresu. Osećaj nekompetentnosti i nesigurnosti može prerasti u anksioznost, izazvati nesanicu, glavobolje i probleme sa probavom. Ekstremni stres uvećava krvni pritisak i može prouzrokovati tip 2 dijabetes.
Kako rešiti probleme na poslu?
Ponekad i najmanja promena sredine može unaprediti motivaciju i radnu atmosferu. Za početak promenite sliku na desktopu, unesite neki novi detalj u office, dođite na posao naoružani šalama iz vaše branše ili osmislite smicalicu (prank) koja bi oraspoložila okruženje.
Teško je preporučiti nekome sa gustim rasporedom da u vreme ručka, koji je verovatno poslovan, pronađe vremena za šetnju. Ipak, stručnjaci za telo i um slažu se da je vreme izdvojeno sredinom dana za svež vazduh, promenu okoline i omiljenu muziku pravi način da se resetujete za ostatak radnog dana.
Najčešće sredstvo kojim se zaposleni bore protiv pregorevanja je odmor. Isključiti telefon, zaboraviti na laptop i izležavati se pred pejzažem vrednim instagrama može na kratko olakšati simptome stresa. Ipak, neki ljudi neće uspeti da se opuste nego će im odsustvo sa posla stvoriti osećaj nelagode i krivice. Osnovan ili ne, stres o tome koliko posla će ih dočekati kada se vrate lako može proizvesti kontraefekat i dodatno smanjiti efikasnost i poslovnu sposobnost.
Ponekad je najbolja odluka promeniti poziciju ili posao.
Međutim, pre nego što se odlučite na neki radikalniji potez pokušajte da probleme na poslu rešite uz pomoć saveta terapeuta.
- Jasno mapirajte izvore frustracije na radnom mestu. Razumevanje koji su to problemi koji stvaraju stres prvi je korak ka njihovom rešavanju.
- Razgovor sa nadređenim, HR-om i/li kolegama o načinima na koje se može unaprediti radna sredina.
- Potražite profesionalnu pomoć kako biste pojedinačno ili u timu unapredili odnose među kolegama, raspoloženje i motivaciju, a samim tim i poslovanje.