Ako ste godinama živeli sami, ako ste uživali u svom prostoru i slobodi, ideja zajedničkog života sa nekim, može biti zastrašujuća. Čak i sa osobom koju puno volite.
Sloboda da možemo nošene čarape i šolju od kafe da ostavimo gde hoćemo, bez da nam iko zvoca je nešto čega se teško odričemo. Ili naprotiv, da utegnemo kuću koja će nas posle posla čekati baš onakvom kakvom smo je ostavili.
Početak zajedničkog života propraćen je čestitkama od strane porodice i prijatelja. Očekivanje da budemo srećni zbog ovog početka povlači pitanje, da li onda nešto nije u redu sa nama ako se ne osećamo tako? Zajednički život sa sobom povlači niz dodatnih pitanja. Stvari koje su nam nekada bila rutina sada će biti svakodnevne teme dogovora. Čišćenje i uređenje kuće, podela finansija, podignuta daska na wc šolji i šminka po celom kupatilu.
Ukoliko nismo imali lepa iskustva u prethodnim vezama obazrivo ulazimo u sledeću. Nemogućnost da lako napustimo odnos usled zajedničkog stanovanja može biti zastrašujuća ukoliko imamo strah od vezivanja.
Prilagođavanje zajedničkom životu je značajna promena, ali moguća uz otvorenu komunikaciju, strpljenje i kompromise od strane oba partnera.
Saveti psihoterapeuta
Otvorena komunikacija: Ključ svakog zdravog odnosa. Pre zajedničkog života naročito je važno da par ima otvoren i iskren razgovor o očekivanjima, navikama i ličnom prostoru, odnosno granicama. Razgovor o tome kako zamišljate zajednički život, otkriće očekivanja koja možda niste ni znali da imate. Ništa nije sitnica, ako je vama važno.
Poštujte međusobno lični prostor: Voleti partnera i imati skladan zajednički život ne znači da će vaša potreba da imate vreme za sebe nestati. Potreba da nekada budemo sami sa sobom je zdrava, a za zdravu vezu je važno da poštujete ovu potrebu i kod sebe i kod partnera. Pronađite balans između zajedništva i nezavisnosti.
Budite strpljivi i fleksibilni: Potrebno je vreme da se prilagodimo na novi način života. Budite pažljivi jedno prema drugom jer izazovno prilagođavanja ne znači da je veza osuđena na propast. Ovako velike promene ne pravimo preko noći, u redu je da je potrebno više vremena da prihvatite međusobne navike i rutinu. Ovo može biti i odlična prilika da preispitamo lične navike koje možda nisu dobre i sada je odlična prilika da ih promenimo.
Napravite kompromis: Bez kompromisa nema zajedničkog života, ali to ne treba da vas plaši. Kompromis ne znači odustati od svojih potreba, želja, ciljeva, odustati od sebe. Kompromis znači udružiti se oko zajedničkog cilja i učiniti ga mogućim. Jedno je sigurno, moraćete da pustite “ali ja ovo uvek ovako radim” način razmišljanja i saslušate drugu stranu.
Kreirajte zajedničku rutinu: Uspostavljanje nove rutine i zajedničkih aktivnosti učvršćuje vezu i olakšava period prilagođavanja. Radujte se malim ritualima poput zajedničke kafe ujutru pre posla. Zajednički život ne znači samo napraviti mesta za još jednu osobu u vašem domu, već stvoriti zajednički dom sa voljenom osobom.
Partnerska psihoterapija: Razgovor sa stučnjakom ne moramo čuvati za spašavanje veze pred raskid ili razvod. Ovaj razgovor može vam pomoći da bolje sagledate očekivanja, razumete potrebe jedno drugog i istaknete snage vaše veze. Negujte svoju vezu.Ukoliko želite više o ovome da pričate, potrebna vam je podrška ili novi uvid, psihoterapeuti na Selfnest-u vas čekaju.