Ovo pitanje može zvučati filozofski ili introspektivno, ali ono je i duboko praktično. Način na koji odgovaramo na njega utiče na naše odluke, odnose, prioritete. Pomaže nam da znamo šta želimo, gde pripadamo i kako da živimo autentično.
Identitet je, u najkračem, osećaj sebe. Šira definicija identiteta, prema American Psychological Association, uključuje naša sećanja, iskustva, odnose i vrednosti, koje zajedno grade osećaj ko smo mi. Iako se doživljava kao nešto stabilno, identitet je zapravo proces – menja se, razvija, raste i preispituje se tokom celog života.
Kada ljude pitate ko su, često ćete čuti ime, zanimanje, porodičnu ulogu. “Ja sam majka.” “Ja sam programer.” Ove izjave govore mnogo više o našem identitetu nego što mislimo, jer otkrivaju koliko smo poistovećeni sa socijalnim ulogama koje nosimo. Upravo zbog toga gubitak posla, razvod, promene u porodici ili migracije, mogu duboko uzdrmati osećaj identiteta.
Ličnost, temperament, karakter, identitet – šta je šta?
Pojmovi ličnost, karakter i temperament često se koriste kao sinonimi, ali označavaju različite aspekte psihološkog funkcionisanja. Temperament je biološki uslovljen, relativno stalan obrazac emocionalnog reagovanja. Na primer, neko je po prirodi otvoreniji, neko povučeniji, neko brzo plane.
Karakter se formira u odnosu s drugima i odraz je usvojenih vrednosti, uverenja i moralnog kompasa. Dok je temperament stabilniji i teže se menja, karakter je podložan razvoju, učenju i iskustvima.
Ličnost obuhvata i temperament i karakter, ali i druge osobine – motivaciju, navike, kognitivne stilove. Identitet je, možemo reći, psihološka slika sebe u okvirima svoje ličnosti – kako doživljavamo sebe, u čemu vidimo kontinuitet svog postojanja.
Kako se identitet gradi?
Proces formiranja identiteta traje ceo život, ali ima kritične periode. Erik Erikson, u svojoj teoriji psihosocijalnog razvoja (“Identitet i životni ciklus”, 1959), smatra da se ključna faza razvoja identiteta dešava u adolescenciji, kada osoba preispituje svoje vrednosti, uloge i ciljeve. To je tzv. kriza identiteta, normalan razvojni zadatak u kojem osoba istražuje različite mogućnosti i bira ko želi da bude.
Ali kriza identiteta se ne javlja samo u mladosti. Promene u životu (roditeljstvo, migracije, bolest, razvod, starost, gubitak vere, otkrivanje seksualnosti) mogu nas gurnuti u nova preispitivanja sebe. Kriza identiteta može se javiti i u trenucima velikih gubitaka, kada izgubimo nekog bliskog ili deo sebe kroz bolest. Javlja se i u srednjim godinama, kada ljudi preispituju smisao postignutog i buduće pravce. U procesu tranzicije pola, osoba prolazi kroz duboka pitanja identiteta i pripadanja. Sve su to situacije koje nas pozivaju da iznova definišemo ko smo.
Narativ koji gradimo o sebi ključan je za razumevanje identiteta. Priče koje sebi pričamo oblikuju naš osećaj kontinuiteta i svrhe.
Socijalne uloge i identitet
Socijalne uloge (učenik, radnik, roditelj, partner, građanin) duboko oblikuju identitet. Svaka od njih nosi očekivanja i norme. Kroz uloge učimo šta znači biti “dobar otac”, “uspešna žena“, “lojalan kolega”. U zavisnosti od kulture i sredine, te norme se menjaju, a mi se trudimo da ih ispunimo, ponekad po cenu autentičnosti. Potreba za autentičnošću i potreba za pripadanjem, same po sebi su kontradiktorne, a jednako važne. Na nama je da tokom života održavamo balans, procenjivajući šta je za nas u datom trenutku važnije.
Što smo povezaniji sa svojim socijalnim ulogama, to nam teže pada kada se uloge menjaju ili gube. Može se javiti osećaj dezorijentacije i gubitka smisla, a dugoročno i depresivnost.
S kojim delovima identiteta se rađamo, a šta usvajamo?
Neki delovi identiteta su nam dati – pol, boja kože, genetsko nasleđe. Ovi aspekti često utiču na to kako nas drugi vide i kako mi vidimo sebe, čak i pre nego što naučimo da govorimo.
Drugi su oblikovani socijalno – nacionalni, verski, rodni i klasni identiteti, koje usvajamo kroz porodicu, obrazovanje i kulturu u kojoj odrastamo. Neki identiteti nam se nameću, dok se drugi razvijaju kroz lične izbore.
Neki su rezultat ličnog traganja – seksualna orijentacija, zanimanje, politički stavovi, životna filozofija. Ovo su aspekti koji traže vreme, iskustvo i introspekciju. Rodni identitet, na primer, može biti usklađen sa polom dodeljenim pri rođenju, ali ne mora. Seksualna orijentacija je još jedan aspekt identiteta koji nije izbor, ali jeste podložan otkrivanju i procesu prihvatanja. Rasna i etnička pripadnost može biti izvor ponosa, ali i bola, naročito u kontekstu diskriminacije.
Psihološke teorije identiteta
Pored Eriksona, značajan doprinos razumevanju identiteta dali su i:
- Jean Piaget, koji je opisivao kako se kognitivni razvoj odvija kroz faze i kako deca postepeno razvijaju koncept sebe.
- James Marcia, koji je razvio Eriksonove ideje i identifikovao 4 statusa identiteta: difuzija, preuzeti identitet, moratorijum i postignut identitet.
- Teorija socijalnog identiteta (Henri Tajfel) objašnjava kako deo identiteta gradimo kroz pripadnost grupama (nacija, religija, navijači, zanimanja…) i kako pravimo razliku “mi” naspram “oni”.
- Savremeni autori, kao što su Kroger, Schwartz, McLean i drugi, naglašavaju narativni aspekt identiteta – sposobnost da ispričamo priču o sebi koja ima smisao.
Šta mislite, da li smo u pravu kada kažemo: Kakav sam, takav sam?
Ova rečenica može delovati oslobađajuće, kao izraz samoprihvatanja. Ali može biti i oblik rigidnosti, izbegavanja promene. Identitet jeste ono što nas definiše, ali nije u kamenu zapisan. On se menja, nadograđuje i redefiniše.
Identitet u psihoterapiji
U psihoterapiji, identitet je jedna od centralnih tema. Najčešće dolazimo na psihoterapiju upravo u trenucima preispitivanja identiteta. Kada se ne prepoznajemo više u svom životu, kada nas naše uloge guše ili kada osećamo da smo izgubili kontakt sa sobom. Terapeut pomaže klijentu da istraži koje delove identiteta želi da zadrži, koje da preispita, a koje da razvije.
Radimo na tome da prepoznamo unutrašnje konflikte između očekivanja sredine i autentičnih potreba. Učimo da pravimo razliku između identiteta koji smo stvorili iz straha i onog koji gradimo iz slobode, jer na pitanje Ko sam ja?, odgovor se ne nalazi u jednoj rečenici. On se gradi – iz dana u dan, iz odnosa u odnos, iz izbora u izbor.
Ukoliko imate poteškoća da se povežete sa svojim identitetom, svojim uverenjima, vrednostima i želite bolje da upoznate sebe, Selfnest vam u tome može pružiti podršku. Putem Selfnest platforme, možete zakazati online razgovor sa psihoterapeutom već danas.