Skup ideja, uverenja i emocija koje deluju iz nesvesnog i utiču na naše ponašanje, kogniciju i osećanja, Jung je nazvao kompleksima. U eksperimentu asocijacija, uticaja određenih reči na doživljaje, pokazao je da u sebi nosimo nesvesne sadržaje koji mogu izazvati jaku emocionalnu reakciju i oblikovati naša ponašanja.

Psihologija i psihoterapija komplekse posmatraju kao važne pokazatelje odnosa prema sebi i drugima. Iako je teško priznati da svako u sebi nosi neki kompleks, to je neophodno kako bismo sebe i druge pravilno razumeli i zaista prihvatili.

Kako nastaju kompleksi?

Sa kompleksima se ne rađamo već ih stičemo i moguće ih je grupisati u:

• Lične – koji se razviju kroz specifično iskustvo svake osobe

Primer: Dete koje su zadirkivali u školi može da razvije kompleks niže vrednosti, a osoba koja je imala uspeha u mladosti kompleks više vrednosti.

• Porodične – koji su rezultat vaspitanja ili dečijeg ugledanja na roditelje

Primer: ako se otac ili majka plaše pasa, vrlo je moguće da će i dete usvojiti isti strah.

• Društvene ili kulturološke – koji su najviše povezani s predrasudama

Primer: verovanje da su neke nacije superiornije ili da muškarci ne plaču oblikuje ponašanja i utiče na samopouzdanje.

• Generacijske – koji su posledica traumatičnog iskustva koje je doživela cela generacija ljudi 

Primer: rat ostavlja trag kroz kolektivni kompleks mržnje i netrpeljivosti prema „neprijatelju“ čak i godinama nakon što je sukob prestao.*

Da li smo dovoljno dobri?

Iako su u  literaturi najpoznatiji Edipov i Elektrin kompleks, u svakodnevnom životu to su kompleksi koji se tiču vrednovanja sebe:

• Kompleks niže vrednosti doživljaj da smo manje vredni od drugih.
• Kompleks više vrednosti doživljaj da smo bolji od drugih.

Odakle potiču kompeksi?

I kompleks niže vrednosti i kompleks više vrednosti potiču iz istog mesta – osećaja duboke nesigurnosti i neadekvatnosti. Iz straha da nismo dovoljno dobri i poruka koje nam šalju:

• Porodica – nedostatkom podrške, konstantnom kritikom i upoređivanjem sa drugima, ili preteranim hvaljenjem i idealizacijom. 
• Škola i društvo – bez adekvatne zaštite od diskriminacije, okruženje forsira nadmetanje i šalje poruku da „nikad nisi (i nećeš biti) među najboljima“.
• Mediji i mreže – nerealnim standardima lepote, uspeha i „savršenog života“.
• Unutrašnji glas – ponavljajući poruke koje smo čuli kao deca i koje postaju naša unutrašnja samokritika ili samopohvala.

Kako kompleksi utiču na odnose?

U oba slučaja odnosi sa drugima najčešće su površni, napeti i neretko toksični.

• Osobe sa kompleksom niže vrednosti najčešće se povlače ili ulaze u odnose  iz pozicije zavisnosti i straha da budu ostavljene pa se stalno prilagođavaju i trude da udovolje drugima
• Osobe sa kompleksom više vrednosti imaju potrebu da deluju jake, pa prikrivaju svoje slabosti i tako stvaraju distancu. 

Neretko se kompleks više vrednosti poistovećuje sa narcisoidnošću, iako je, za razliku od kompleksa, u pitanju duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti.

Kako prevazići kompleks niže ili više vrednosti?

1. Samorefleksija i svesnost

Prepoznavanje obrazaca je preduslov. Prvi korak je da priznaš sebi kada reaguješ iz osećaja manje ili više vrednosti. Pisanje dnevnika misli, rad na emocijama i posmatranje reakcija mogu pomoći.

2. Samoprihvatanje

Niko nije ni savršen ni bezvredan. Kad prihvatiš i svoje snage i slabosti, razvićeš i realnu sliku o sebi. 

3. Briga o sebi

Razvij rutine koje jačaju samopouzdanje, a koje uključuju fizičku aktivnost, odmor i poneki hobi. Ne zaboravi da su kvalitetan san i zdravi odnosi su osnova dobrog (mentalnog) zdravlja.

4. Unutrašnji dijalog

Umesto da konstantno sebe grdiš i sputavaš, probaj da kažeš: „učim i razvijam se svakog dana“. Budi sebi najveći navijač.

5. Zdravi odnosi

Okolina koja podržava i neguje autentičnost važan je korektiv unutrašnjih nesigurnosti. Okruži se kvalitetnim ljudima koji te prihvataju i od kojih možeš da učiš.

6. Psihoterapija

Razgovor sa stručnjakom pomaže da razumeš korene kompleksa i izgradiš zdravije obrasce mišljenja i ponašanja.

Kompleksi niže i više vrednosti nisu nešto što nas određuje zauvek, već putokaz da sagledamo kakav odnos imamo prema sebi i drugima. Nažalost, mnogi teško priznaju sebi da imaju komplekse i umesto da potraže pomoć nauče da žive sa toksičnim uticajem. 

Ipak, kompleksi nisu nešto čega treba da se stidimo nego prilika da bolje upoznamo sebe. Iza nadmenosti često se krije nesigurnost, a iza povučenosti strah od odbacivanja. 

Najvažnije je da pronađemo balans, spoznamo svoju vrednost i ostanemo otvoreni, realni i autentični. Uz brigu o sebi i stručnu podršku moguće je izgraditi stabilniji osećaj sopstvene vrednosti i zdravije odnose sa drugima.

*Koliko se na ovim prostorima nismo bavili generacijskim kompleksima i kolektivnom traumom pokazuju i rezultati istraživanja iz 2023.
Iako je zaključak da kompleks niže vrednosti najčešće proističe iz unutrašnje nesigurnosti i emocionalne osetljivosti (neuroticizam), a kompleks više vrednosti iz spoljašnje potrebe za dominacijom i kontrolom, na ovim prostorima rezultati su drugačiji.

U Srbiji je primećeno da narcizam, makijavelizam i psihopatija imaju jači uticaj na razvoj kompleksa više vrednosti, nego osobine poput ekstroverzije ili neuroticizma što je slučaj u svetu.

Dug period tranzicije, nestabilnosti i ekonomske neizvesnosti često dovodi do pojačane kompetitivnosti i poređenja. Ponekad se kompleksi (i inferiornosti i superiornosti) razviju i kao strategije za preživljavanje u društvu gde postoji stalna borba za status i potvrdu.

Srbija nije tipičan kolektivistički Istok, ali ni individualistički Zapad što naše komplekse oblikuje na specifičan način. Borba između kolektivističkog mentaliteta („šta će reći drugi“ – inferiornost) i individualističke borbe za status (superiornost) mogli bi objasniti jaču izraženost oba kompleksa.

Oba kompleksa različiti su načini suočavanja sa (sopstvenim) nesigurnostima. Najbolji način da upoznate, osnažite i oslobodite sebe jeste sa stručnom osobom koja vas razume.