U razgovorima o psihoterapiji online ponavlja se isto pitanje – da li se u digitalnom formatu gubi ono najvažnije, odnos između terapeuta i klijenta? Drugim rečima, može li psihoterapija zaista da funkcioniše kada se ne nalazimo u istoj prostoriji?
Ova dilema je razumljiva. Psihoterapija je, po svojoj prirodi, odnos. I zato mnoge ljude brine da li će ekran napraviti distancu koju je teško premostiti.
Istraživanja poslednjih godina pokušavaju upravo na to da odgovore.
Studija objavljena u časopisu Psychotherapy Research (Davis i saradnici, 2024), uporedila je 479 klijenata koji su pohađali psihoterapiju online tokom pandemije, sa 479 klijenata koji su ranije dolazili na terapiju uživo. Rezultati su pokazali da su terapijski savez i terapijski ishodi u terapiji online bili statistički uporedivi sa terapijom uživo, što sugeriše da prelazak na online format nije umanjio kvalitet terapijskog procesa.
U tom smislu, možda je važno podsetiti se jedne jednostavne stvari:
Zašto psihoterapija online postaje sve važnija?
Psihoterapija online nije nova ideja, ali je pandemija COVID-19 značajno ubrzala njeno prihvatanje i u profesionalnoj zajednici i među klijentima. Ono što je tada počelo kao nužno prilagođavanje, za mnoge je ostalo trajna opcija, jer su se pokazale i neke realne prednosti ovog formata.
Jedna od njih je dostupnost. Ljudi koji žive u manjim mestima često nemaju veliki izbor terapeuta ili ga uopšte nemaju. Online format otvara mogućnost da osoba pronađe terapeuta koji joj zaista odgovara, bez obzira na to gde živi.
Psihoterapija online ima posebno veliki značaj za one ljude koji žive u dijaspori. Mnogi od njih mogu sasvim dobro funkcionisati na stranom jeziku u svakodnevnom životu, ali kada dođu do ličnih i emotivnih tema, potreba za razgovorom na maternjem jeziku postaje ključna. Online terapija tada postaje gotovo jedini način da dobiju podršku na jeziku koji im je najprirodniji.
U praksi to često znači i veću slobodu izbora terapeuta. Umesto da osoba bira isključivo među stručnjacima koji su joj geografski blizu, može da pronađe nekoga sa kim zaista oseća da može da gradi odnos i terapijski proces.
Pitanje etike i bezbednosti u online formatu
Sa širenjem online psihoterapije pojavljuju se i nova etička pitanja. Jedno od najvažnijih odnosi se na privatnost i zaštitu podataka.
U klasičnoj terapijskoj sobi, poverljivost je deo osnovnog profesionalnog okvira. U digitalnom okruženju, taj okvir mora dodatno da obuhvati i bezbednost tehnologije kroz koju se komunikacija odvija, platforme, servere i način čuvanja podataka. Zbog toga platforme za psihoterapiju online veliku pažnju posvećuju zaštiti komunikacije između klijenta i terapeuta.
Na Selfnest platformi, seanse se ne snimaju, a pristup razgovoru imaju isključivo klijent i terapeut. Time platforma preuzima deo odgovornosti za očuvanje poverljivog prostora u kome se terapija odvija.
Drugi važan aspekt etike odnosi se na stručnost terapeuta. Psihoterapija online ne podrazumeva samo poznavanje terapijskih pristupa, već i sposobnost da se terapijski proces prilagodi digitalnom formatu.
Terapeut, na primer, mora jasnije strukturirati seansu, drugačije pratiti neverbalne signale i umeti da reaguje u situacijama kada se pojave tehničke ili organizacione poteškoće tokom razgovora.
Zbog toga terapeuti koji rade putem Selfnest platforme prolaze selekciju i dodatnu obuku za rad u online okruženju, kako bi klijentima mogli da pruže kvalitetnu i sigurnu podršku.
Šta je drugačije u psihoterapiji online?
Online terapija ne znači da je terapijski proces identičan onome koji se odvija uživo. Neke stvari se jednostavno menjaju.
Na primer, terapeut ima manje neverbalnih informacija nego kada je sa klijentom u istoj prostoriji. Međutim, u praksi se razvijaju kompenzacione strategije. Pažnja se više usmerava na ton glasa, način formulisanja rečenica, pauze u govoru, uzdahe ili promene u izrazu lica. Terapijski odnos se, zapravo, prilagođava novom formatu.
Važno je naglasiti i da psihoterapija online nije pogodna za sve situacije. Kada postoji visok rizik po bezbednost osobe (suicidalna namera, samopovređivanje, psihotična epizoda, rizik od povrede druge osobe, porodično/partnersko nasilje nad klijentom, teška zavisnost) potrebna je podrška koja uključuje i lokalne zdravstvene službe i neposredan kontakt.
Kada chat terapija može biti dobra opcija?
Iako većina ljudi zamišlja online terapiju kao video razgovor, postoje situacije u kojima tekstualna komunikacija može biti korisna alternativa.
Mnogi klijenti, na primer, žive sa porodicom ili cimerima i nemaju uvek mogućnost da obezbede potpuno privatan prostor za razgovor.
Nekima je, barem u početku, lakše da misli i osećanja formulišu pisanjem.
U takvim situacijama dopisivanje sa terapeutom može biti fleksibilan i diskretan način da osoba ipak dobije podršku. Na Selfnest platformi klijenti zato mogu da biraju između video susreta i chat sesija, u skladu sa onim što im u datom trenutku više odgovara.
Kako se pripremiti za online psihoterapiju?
Ako razmišljate o online terapiji, nekoliko jednostavnih stvari može pomoći da iskustvo bude što prijatnije.
Obezbedite prostor u kome možete nesmetano da razgovarate i gde vas drugi neće čuti. Stabilna internet konekcija i slušalice pomažu da se razgovor odvija mirnije i uz veći osećaj privatnosti.
Ako takav prostor trenutno nije moguće obezbediti, tekstualna komunikacija sa terapeutom može biti dobra alternativa dok se uslovi ne promene.
Psihoterapija online – podrška bez granica
Najvažnije pitanje danas možda više nije da li online psihoterapija može da funkcioniše. Iskustvo terapeuta i sve veći broj klijenata koji se odlučuje za ovu opciju pokazuju da može.
Mnogo važnije pitanje postaje – kako omogućiti ljudima da do psihoterapijske podrške dođu onda kada im je najpotrebnija, bez obzira na to gde žive ili kojim jezikom govore.
Psihoterapija online nije kompromis, već prilagođavanje njene svrhe stvarnim potrebama ljudi.
Ukoliko vam je potreban razgovor i u potrazi ste za podrškom online, možete je pronaći na Selfnestu – platformi koja nudi podršku svima i u svakom trenutku, gde god da se nalaze.