Kao roditelji, prirodno je da želimo da pomognemo našoj deci. Osećamo se nagrađeno kada im stvari idu dobro i osećamo njihovu bol kada stvari idu loše. Međutim, kada su roditelji introverti, a takođe imaju introvertnu decu, odluke mogu biti zamagljene anksioznošću ili sumnjom.
Ja sam deo svog života provela kao školski primer introverta. Bila sam pomalo stidljiva, ne preterano čudna, ali poprilično osetljiva zbog neuklapanja u “sva društva”, ali i na doživljaj drugih da sam povučena. Sada, u srednjim godinama i se zrelošću koju sam stekla, shvatila sam da se podjednako dobro mogu nositi sa svojom introvertnoću u ekstravertnom svetu i da je to zapravo moja skrivena moć (ili prednost), naročito u ulozi roditelja, kada kao takva mogu i te kako uliti pregršt samopuzdanja i svom “povučenom” detetu.
Kako “uliti poverenje” svom introvertnom detetu?
Podelite priče o svom detinjstvu kao introvertu.
Deljenje vaših životnih priča može pomoći vašoj introvertnoj deci da razumeju događaje koji se možda dešavaju u njihovim životima. Recite im da je u redu biti takav kakav si. Naročito u školi.
Ne dozvolite da iko, tu uključujem i obrazovne institucije, menjaju “bogom danu” dušu, duhovnost i temparament vašeg deteta. Pritom, mislim na situacije koje od vašeg deteta zahtevaju da bude ono što nije, izjavama poput: “Vaše dete je stidljivo, naučite ga da se više javlja na času!”, ili “ Vaša dete ne ume da se svađa, mora da zna da uzvrati”, ili “Ne čita dobro, vežbajte sa njim kod kuće celo popodne” (Sve uz to, da vam niko ne kaže KAKO, odnosno podeli način na koji ćete metodički podučavati dete da čita – što je najvažniji korak.)
Dajte svom detetu prostora da radi stvari na svoj način
Moj prvi instinkt kao roditelja je da uskočim i spasim svoje introvertno dete od njene tihe prirode kada stvari ne idu po planu, barem ne po onom planu koji “svi” očekuju.
Evo primera. Moja mlađa ćerka je svirala violini i iako je imala lep odnos sa svojom učiteljicom, nije mnogo komunicirala sa njom. Moja prva pomisao je bila da intervenišem i razgovaram sa učiteljicom u njeno ime. Ali, o čemu, zapravo? Nije bilo hitnih pitanja koja bi trebalo rešavati, a ja bih govorila u ime svoje ćerke. Odustala sam od te ideje i nastavila da pratim razvoj tog odnosa kao i ponašanje ćerke prilikom odlaska i dolaska u muzičku školu.
Shvatila sam da moja introvertna ćerka ima jedinstven odnos sa učiteljicom i da su izgradile poseban način komunikacije, koji nije podrazumevao da se meni prenosi “od reči do reči” šta se dešava na časovima. Sa druge strane, nisam bila uskraćena od suštinski važnih informacija. Ona nije imala direktno otvoren odnos sa ovom osobom od autoriteta, jer to jednostavno nije bio njen način.
Sve je bilo utemeljeno na instiktivnoj i njima svojstvenoj komunikaciji, koja je bila razvojna i motivišuća za moje dete. Umesto toga, JA sam naučila da svoj razgovor sa ćerkom svedem na onu meru koja je njoj prijala. Čekala sam trenutak da se ona sama “otvori” i ispriča situacije koje su joj značajne ili za koje joj je bio potreban savet, i potrudila se da taj segment razgovora bude izgovorem u onom trenutku kada njoj to prija. U ovom slučaju, moja ćerka je razgovarala sa mnom o učinku i ishodima njenog obrazovanja, a da se nismo preterano bavili samim tokom razgovora između nje i učiteljice. Fokus je bio na rezultatima koji su donosili uspeh, a pre svega – na poverenju.
Učite svoje introvertno dete da je tišina moć
Postoji više načina da pristupite podizanju neverovatne i samopouzdane introvertne dece. Iako na prvi instink reagujem iz uloge spasiteljice, shvatila sam da pretrano uskakanje u pomoć ne doprinosi izgradnji samopouzdanja moje ćerke. Deci je potreban prostor da shvate svoja ograničenja –
a mama iz helikoptera koja se meša u njihov “mod”, zaista nije rešenje.
Način na koji roditelji mogu podržati izgradnju samopouzdanja dece je modeliranje društvenog ponašanja i otvoren razgovor o tome da je suština odrastanja u podržavanju različitosti. U tome je čar društva u kojem živimo.
Glavna stvar koju želim da moja ćerka zna je da je tišina MOĆ. Posmatranje i
pažljivo slušanje drugih je putokaz ka uspehu i uspešnom snalaženju.
Ono što mi kao roditelji možemo da uradimo, jeste da im pomognemo da otkriju svoje talente koji se ne mogu ocenjivati niti procenjivati. Prvo i osnovno pravilo jeste da ne upoređujemo svoje dete ni sa kim, ukoliko želimo da podržimo njegovu autentičnost.
Introvertnoj deci je potrebno svo samopouzdanje koje mogu da steknu, a pozitivno prihvatanje njihove introvertnosti je definitivno korak ka uspehu.
Kasnije u životu, osoba sa zdravim samoupozdanjem više uživa u životu, zna da živi u sadašnjem trenutku i generalno je možemo smatrati srećnijom. Takvim ljudima je dobro sa samima sobom, pa društvo biraju onda kada žele, a ne zbog toga što ne mogu da žive bez tuđe podrške i pažnje.
Ukoliko ste i vi roditelj introvertnog deteta i potrebna vam je pomoć u načinu na koji možete da ga podržite, razgovor sa terapeutom može biti značajan. Potražite terapeuta koji vam odgovara na selfnest.com.
Tekst napisala Jasmina Momčilović, diplomirani pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i roditeljima, pisac stručnih tekstova, trener obuka za profesionalce u oblasti mekih veština i karijernog vođenja, psihoterapeut u edukaciji i gostujući tekstopisac na Selfnest platformi