Da li su životni ciljevi put do sreće ili je to mit? Kako pravilan izbor ciljeva utiče na osećaj zadovoljstva, šta kaže psihologija i kako postaviti ciljeve koji zaista vode ka ispunjenom životu?

Kada razgovaramo o sreći i o smislu, prirodno je da se fokusiramo na svoje životne ciljeve, želje i planove. Univerzalan odgovor na pitanje šta čini kvalitetan život ne postoji, pa je na svakome od nas da taj odgovor sam pronađe.

Šta su životni ciljevi i zašto su važni za sreću?

Ciljevi su mentalne slike ili predstave željenih ishoda, događaja ili procesa koje želimo da ostvarimo u budućnosti. Oni su vodič za ponašanje i snažan izvor motivacije. 

Osećaj da život ima smisla izuzetno je važan za naše blagostanje, a postavljanje ciljeva životu daje strukturu i svrhu. Psihološka istraživanja potvrđuju da životni ciljevi koji podstiču lični rast i povezivanje sa drugima više doprinose dugoročnom zadovoljstvu.

Psihološki pristup postavljanju životnih ciljeva

Za razliku od konkretnih i kratkoročnih ciljeva, životni ciljevi usmereni su na dugoročne planove i pravce u životu. 

Životni ciljevi su put ka sreći kada su u skladu sa našim ličnim vrednostima, a ne spoljašnjim očekivanjima.

Ipak, nisu svi životni ciljevi podjednako povezani sa osećajem dobrobiti. Prema teoriji samoodređenja, ciljeve možemo podeliti na intrinzične i ekstrinzične, u zavisnosti od izvora motivacije. Istraživanja su pokazala da ciljevi usmereni na lični rast, povezivanje sa drugima i doprinos zajednici (intrinzični ciljevi) mnogo više doprinose dobrobiti od ciljeva koji se oslanjaju na spoljašnje nagrade, poput bogatstva, popularnosti ili fizičkog izgleda (ekstrinzični ciljevi).

Intrinzični ciljevi doprinose blagostanju jer zadovoljavaju osnovne psihološke potrebe za autonomijom, kompetencijom i povezanošću sa drugima, dok ekstrinzični ciljevi često služe kao zamena za dublje nezadovoljene potrebe.

Ekstrinzični ciljevi mogu privremeno povećati osećaj dobrobiti, npr. u teškim ekonomskim uslovima, ali dugoročno umanjuju blagostanje ako nam postanu važniji od intrinzičnih ciljeva i ometaju zadovoljavanje osnovnih psiholoških potreba. Danas, možemo dati primer novca, statusnih simbola ili (online) popularnost kojima mnogi zamenjuju prihvatanje i bliskost.

Preterani fokus na ekstrinzične ciljeve negativno utiče na važne aspekte dobrobiti, kao što su samoaktualizacija, samopoštovanje i osećaj sreće. 

Greške u postavljanju životnih ciljeva koje nas udaljavaju od sreće

Postavljanje i ostvarivanje ciljeva daje životu smisao i gradi temelje za zadovoljstvo i sreću. Čak i optimizam da ćemo svoje ciljeve ostvariti doprinosi osećaju blagostanja. Istraživanja pokazuju da su oni koji svoje ciljeve doživljavaju kao važne i veruju u njihovo ostvarenje, srećniji od onih koji ih nemaju.

Postavljanje životnih ciljeva ima ključnu ulogu u postizanju blagostanja, ali je važno fokusirati se na ciljeve koji odražavaju naše autentične vrednosti i ne maskirati dublje potrebe stvarima koje pružaju samo kratkotrajno zadovoljstvo.

Kako izabrati životne ciljeve u skladu sa sobom

Naše misli direktno utiču na akcije koje preduzimamo, pa život možemo promeniti tek kad promenimo način razmišljanja i preduzmemo konkretne akcije. Za to postoje različite tehnike, a jedna od njih je SMART tehnika, koja kroz praktične savete, vizualizaciju i razumevanje dubljih psiholoških procesa pomaže da smisleno postavimo ciljeve tako da vode ka uspehu. 

Koncept neuroplastičnosti pokazuje da svaka mala promena u obrascima mišljenja stvara nove neuronske veze. Postavljanje ciljeva zato nije samo pravljenje liste, već proces stvaranja novih puteva u mozgu.

„Ako mogu da zamislim, mogu i da ostvarim“

Motivacija je snažnija i stabilnija kada razumemo zašto želimo da postignemo određeni cilj. Tehnika vizualizacije, poznata i kao mentalna simulacija, ima snažno uporište u neurologiji. Kada vizualizujemo ostvarenje cilja, aktiviraju se isti delovi mozga kao i kada se ciljevi ostvare. 

Vizualizacija je naročito popularna među sportistima, jer jača motivaciju i sposobnost da prevaziđemo prepreke. 

Pored postavljanja ciljeva, važno je imati i strategiju za njihovo ostvarivanje. Razlaganje velikih ciljeva na manje korake smanjuje stres i omogućava nam da pratimo napredak. 

Postavljanje realnih ciljeva i postepeno povećavanje njihove složenosti pomaže u jačanju osećaja lične kompetentnosti. 

Vera u sopstvenu sposobnost da ostvarimo ciljeve, koncept koji je razvio Albert Bandura, naziva se samoefikasnost, a uključivanje drugih, radi podrške ili povratnih informacija, dodatno proširuje naše resurse i perspektivu.

Misli oblikuju naše ponašanje a ponašanje život

Način na koji razmišljamo direktno utiče na akcije koje preduzimamo. Kroz akcije menjamo odnos prema sebi, odnose sa drugima, karijeru, zdravlje i finansije. Kada promenimo misli, polako se menja i život. 

Zamenite “potrudiću se” sa „uradiću“, a „trebalo bi“ sa „želim“ i ne zaboravite da ciljevi usmereni na lični rast, povezivanje sa drugima i doprinos zajednici donose dublje i trajnije zadovoljstvo. 

Ako imate poteškoća da odredite ili realizujete svoje ciljeve, razgovarajte sa terapeutom. Oni su obučeni da nam, uz pomoć različitih metoda, pomognu da bolje razumemo sebe i svoje potrebe, a onda i lakše ostavrimo svoje ciljeve i uvećamo zadovoljstvo.