Otići ili pokušati ponovo?

slomljeno srce

Da li je ljubav dovoljna? Često se pitamo u vezama iz kojih nikako da odemo uprkos tome što nismo srećni. Počnemo čak da preistpitujemo i šta uopšte sreća znači, ne bi li opravdali ostanak. A možda se i nismo potrudili dovoljno, možda kada bismo samo još malo izdržali sve bi se namestilo. 

Čak i kada uspemo da sastavimo listu za, sa dugom listom protiv, to jedno malo “za” zvano ljubav, menja sve. 

Čekamo tu kap koja će preliti čašu, guramo iz dana u dan čekajući da se nešto desi. Ni dobro ni loše, ni srećni ni “dovoljno” nesrećni da prekinemo. Dokle trpiš, šta trpiš, a kada progutaš ego i menjaš sebe?

Raskidi su jednostavno teški i neprijatni. Ali i rad na vezi ume da bude veoma težak i neprijatan.

Istina je da su neke krize tu da bi se prevazišle. Neke krize nas samo učine jačim i bližim. Istina je i da veze nisu lake i da nesuglasice umeju da bole. 

Kako onda da znamo da li se nalazimo u krizi koju treba da prevaziđemo ili u pogrešnoj vezi iz koje treba da izađemo?

Šta je pravi problem?

Mnogi parovi u krizama se svađaju oko sitnica. 

Istina je da mi nikada nismo ljuti samo zbog toga što jedan partner istiska pastu za zube sa vrha, a drugi to radi sa dna. Mi smo zapravo ljuti zbog niza drugih stvari koje nismo adresirali na pravu adresu i onda nam pasta za zube dođe kao odličan povod da iskažemo svu svoju frustraciju. Iako jedno malo udahni, napravi pauzu i razmisli da li je ovo stvarno problem, rešava situaciju, ovo je u realnosti mnogo teže sprovesti.

Znati šta je pravi problem potreban je visok nivo samosvesti. Kako bismo partneru rekli šta nas zaista muči potrebno je da prvo sami znamo šta nam se dešava, šta osećamo i šta želimo. 

Ne kažemo da morate prvo voleti sebe da bi vas drugi voleli, ali je više nego poželjno da imate jasnu sliku o sebi i svojim očekivanjima. Za ovo je potrebno puno razgovora sa sobom, partnerom, ali i psihoterapeutom. Terapija nam ovde pomaže da bez uvredljivog razgovora sa partnerom odgovorimo sebi  “Zašto me toliko iritira način na koji žvaće?” To što prvo odgovor pronalazimo u sebi, ne znači da je problem u nama. 

Spremaš se za raskid?

Osim što raskid nije lak, nije lako ni suočiti se sa gorkim osećanjem da će naša odluka povrediti drugu osobu, da ćemo zbog toga biti “sebični, samoživi, hladnokrvni, oni koji lako odustaju, loše osobe”. Pre svega, ne radi se o tome ko je kriv. Za tango je potrebno dvoje, u redu je raskinuti. Raskid istovremeno znači i šansu za oboje da ostvare sreću. Iako se u ovom trenutku ne čini tako, raskidi se preživljavaju. Istina je da potrebno vreme i briga o sebi, ali je istina i da možemo ponovo da volimo i budemo voljeni.

I pored mnogobrojnih problema koji dovedu do raskida, parovi izveštavaju o tom jednom prelomnom trenutku. Trenutak kada zaista shvate “e ovde je kraj!”. 

Ti trenuci su skidanje ružičastih naočara kada shvatimo da partner nije onakav kakvim smo ga videli, što je najčešće naša greška usled idealizacije i zaljubljivanja u potencijale partnera. Ljubav i seks održavaju vezu, ali za dugoročnu i zdravu vezu očekivanja moraju da se podudaraju. Insistiranje na održavanju veze u kojoj postoje različita očekivanja je nepotrebno povređivanje sebe i partnera. Niko nije kriv zbog toga.

Kako raskinuti?

  1. Iako ste odlučili da prekinete odnos, to je bilo mesto na kome ste ulagali sebe, pa raskid pun poštovanja ka partneru ujedno znači i poštovanje prema sebi. 
  2. Verovatno se tvoj partner oseća slično jer raskidi ne dolaze preko noći, ali uprkos tom osećanju može se desiti da partner izvadi sve adute kako bi vas zadržao. Podsećanje na zajedničke trenutke i planove, slama srce i najsnažnijima. Dobro razmislite šta je ono što želite i da li postoji prostor za pregovore kako ne biste završili emotivno izmanipulisani. Ukratko, ako se ne desi promena, samo odlažete ovaj neprijatan razgovor.
  3. Budite direktni i jasni, nemojte uvijati tako da više ni vama, ni partneru ne bude jasno šta želite da kažete. Ovo uvijanje nam je svima dobro poznato kada želimo da ublažimo neprijatnu situaciju.
  4. Svi pomislimo kako ćemo moći da ostanemo prijatelji, međutim ovo nije dobra ideja. Nekada period prijateljstva služi kao prelazni period dok se ne osnažimo da zaista uzmemo život u svoje ruke i nastavimo dalje. Iako ovo zvuči kao manje bolan kraj, u velikom smo riziku da se vratimo u vezu ili ostanemo još dugo u tom međuprostoru. Skinite taj flaster.

Iako stvari nisu dobre, ne znači da je vaša veza loša. Pred vama su dugi razgovori i još važnije, slušanje druge strane. Savladati krize u vezi ne znači samo žmureći proći kroz oluju dok opet ne dođe mirno more, savladati krizu znači i steći puno novih korisnih veština. Izlazak iz krize donosi nam novo poverenje u vezu – sada znamo da možemo da izdržimo i teške dane. Kriza nam takođe donosi veštine suočavanja sa stresom, upoznavanjem ponašanje sebe i partnera u kriznim situacijama stičemo znanja i razumevanja koja nam mogu koristiti kako bismo sprečili sledeću krizu. Saznanje da je osoba koju volimo još uvek sa nama nakon teške svađe donosi nam zahvalnost, pa čak i euforični osećaj sreće.

Odlučili ste da ostanete? 

Za komunikaciju je potrebna volja obe strane. Odnos je zajednički projekat na kome vredno radimo. Nije više neka velika vest da je komunikacija najvažnija za zdravu vezu. Međutim i pored ovog znanja svi imamo poteškoću da komuniciramo uz uzavrele emocije. Zbog toga nije loše podsetiti se par osnovnih pravila dobre komunikacije:

U odnosu sa partnerom sve vidimo veoma lično.

Lako skačemo u zaključke tumačeći svako partnerovo ponašanje kao deo karaktera, a zatim tumačimo šta to znači za nas. Zbog ovoga je teško setiti se zlatnog pravila svake kritike – kritikujemo ponašanje, a ne ličnost. 

Čim počnemo da napadamo lično, stvari brzo izmiču kontroli i zaista je teško voditi produktivan razgovor koji se bavi pravim razlogom koji stoji iza sukoba. Razgovarajte o stvarima na koje oboje možete da utičete i po svaku cenu izbegnite uvrede. Uvrede, osim što ni na koji način ne doprinose razrešenju sukoba, vode do manjka poštovanja među partnerima.

Gotovo nikada nije važno ko je u pravu.

Svi volimo tu malu pobedu kada partner prizna da je pogrešio i da smo mi u pravu. Taj rast ega ume da nas obuzme do mere da zaboravimo da nismo jedno protiv drugog već tim koji se zajedno brine o vezi. Dokle god se trkamo ko je više u pravu, jedno je sigurno, veza gubi.
U momentima kada “gubite poene” nemojte izvući svađu od pre 3 meseca kao adut. Na ovaj način samo održavamo svađu, nakupljamo frustraciju i udaljavamo se od mogućeg rešenja.

Kompromis

Prvo moramo da razdvojimo svađe oko preferencija i svađe oko vrednosti. Bila to muzika, film, način slaganja čaša, svi imamo svoje preferencije. A zar su one zaista toliko važne? Kada pogledamo koliko se parovi često svađaju oko različitog ukusa pomislili smo da jesu. Žučne rasprave zbog različite preferencije najčešće kriju dublje potisnute probleme sa kojima nikako da se pozabavimo. Međutim, one blaže rasprave o različitoj preferenciji mogu čak biti zdrave za vezu. Preferencije su površne, dakle, ako neko ne deli vašu sklonost prema nečemu, ali i dalje želi da bude sa vama, to pokazuje da je sa vama zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što radite za njih. Kompromis je postizanje zajedničkog dogovora uprkos početnim neslaganjima, i spremite se jer ovoga i u zdravim vezama ima dosta.

Konflikt vrednosti bi već bila svađa oko bazičnih vrednosti koje partneri imaju. Ovo je više od obične preferencije. Bazične vrednosti bi bile religija, životna ideologija, želja da se imaju/nemaju deca, način vaspitanja dece, ambicije po pitanju karijere, mesta stanovanja i slično. Pitanje je da li je ono što sam ja u konfliktu sa onim što je moj partner. Konflikti na ovu temu su baš nezgodni, ali neizbežni. I dobra i loša vest je da ti i tvoj partner niste jedno za drugo ukoliko vam se bazične vrednosti potpuno razlikuju. Ova razlika nije ničija krivica!

Da li se ljudi zaista menjaju?

Naravno da se menjaju. Ali je potrebno da žele da se menjaju. Zaljubiti se u nečiji potencijal ništa je drugo do isprojektovane fantazije na partnera. Ponašanje partnera daje nam do znanja da li će se stvari menjati ili ne. 

Ako ste pronašli sebe čitajući ovaj tekst, ali i dalje niste uspeli da odgovorite na pitanje “da li da ostanem ili je vreme da idem?”, obratite se našim psihoterapeutima. Razgovor će vam pružiti jasniju sliku onoga šta osećate. Iako će te dobiti podršku, terapeut neće doneti odluku umesto vas. Odluka je vaša, a terapeut vas prati na tom putu. Ne morate sami!


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *