Ljubomora je kompleksna emocija koja obuhvata osećanja od sumnje i besa do straha i poniženja. Pogađa ljude svih uzrasta, polova i seksualnih orijentacija, i obično se javlja kada osoba doživljava pretnju važnom odnosu od strane treće osobe. Ta pretnja može biti stvarna ili zamišljena.

Uverenje koje je široko rasprostranjeno a pri tome netačno, jeste da u zdravoj vezi nema ljubomore. Istina je da u zdravoj vezi nema patološke ljubomore, a koja je razlika između zdrave i patološke, pročitaj u ostatku teksta.

Zdrava ili patološka ljubomora?

Ljubomora, u svojim različitim manifestacijama, postavlja pitanje o granicama između zdravog i patološkog. I samo osećanje ljubavi može biti patološko. Patološka ljubav, kao simbioza, izaziva dilemu o tome da li je ljubav usmerena prema osobi ili prema idealizovanoj predstavi ljubavi. Voleti predstavu o ljubavi, a ne osobu znači želeti da budemo voljeni dok ne prepoznajemo koje potrebe ima druga osoba.  U svojoj okolini ove osobe ćete prepoznati kroz opsesivnu želju da budu u vezi, dok osoba sa kojom ulaze u vezu ostaje u drugom planu.

Kako jedna strana novčića ljubomore može predstavljati priliku za rast, druga strana može biti opasnost za nasilje u partnerskom odnosu. U vrtlogu snažnih emocija ove ljubomore možemo zameniti, stoga je važno napraviti razliku. 

Zdrava ljubomora je osećanje koje štiti partnerski odnos u trenucima kada postoji realna opasnost da neka treća osoba ili situacija ugrozi taj odnos. To je prirodna potreba da zaštitimo ono do čega nam je stalo. Ovo osećanje nije konstantno prisutno, već dolazi u trenucima pretnje po odnos. Kao i konflikti, ljubomora daje priliku za poboljšanje i prevazilaženje problema. 

Dakle zdrava ljubomora je strah, a za povod ovog osećanja postoje realni znakovi da partner gaji veću naklonost ka drugoj osobi, zbog čega odnos može biti ugrožen.

U odnosima u kojima postoji zdrava ljubomora postoji i poverenje. Poverenje je vera, ali i sposobnost da živimo sa onim što nećemo znati. Naš partner postoji kao nezavisno biće od nas i za zdrav odnos svako od partnera ima svoj prostor koji zovemo privatnost.

Patološka ljubomora označava intenzivnu i neosnovanu ljubomoru koja može biti izražena u obliku prekomernih sumnji, kontrole partnera ili agresivnih reakcija. Iako je osećanje bez realnih povoda, patnja koju osoba oseća je stvarna. Ova vrsta ljubomore ide dalje od zdravih granica, proizlazeći iz duboko ukorenjenih nesigurnosti, strahova i trauma iz prošlih veza ili nestabilne porodične podrške od detinjstva. Osoba koja pati od patološke ljubomore može doživeti veliki stres i teškoće u održavanju stabilnih međuljudskih odnosa, jer njihove reakcije nisu u skladu s realnim pretnjama ili situacijama. 

Kako patološka ljubomora izgleda u vezi:

• Praćenje i proveravanje partnera: Patološka ljubomora se manifestuje kroz intenzivno praćenje partnera na društvenim mrežama, čitanjem poruka u telefonu ili čak praćenjem fizičkog kretanja. 
• Udaljavanje partnera od prijatelja: Početak može biti vezan za one koji bi mogli biti predmet prevare, ali vremenom se proširuje na sve prijatelje i porodicu. Ovo može izazvati izolaciju i narušavanje socijalnih veza. Osoba ne podnosi da partner pruža još nekom pažnju i da postoji neki deo života u koji nije uključen.
• Tumačenje svakog ponašanja partnera: Patološki ljubomorni pojedinci često tumače svaki pogled, razgovor i osmeh partnera sa drugim osobama kao potencijalnu pretnju. Ovo dovodi do stalnog osećaja nesigurnosti i napetosti u vezi. 
• Obrazloženje ljubomore kao dokaza ljubavi: Osoba koja pati od patološke ljubomore može pokušati opravdati svoje ponašanje tvrdnjom da je to izraz velike ljubavi i privrženosti. Ovo može otežati partneru da izrazi svoje osećaje i shvati da se nalazi u nezdravom odnosu.
• Krivljenje partnera: Osoba sklona patološkoj ljubomori krivi svog partnera za svoje ljubomorne ispade, pokušavajući ih uveriti da su odgovorni. 

“On/ona nije ljubomoran, da li me uopšte voli?” ili “Ljubomoran/a sam zato što te volim”

Ljubomora nije nikakav dokaz ljubavi. Predstavljati ljubomoru kao deo ljubavi vodi dubljoj manipulaciji druge osobe. Shvatajući pozadinu patološke ljubavi koja je ukorenjena u ličnoj nesigurnosti i iskrivljenoj slici privrženosti i ljubavi, lako dođemo do toga da i bez ljubavi možemo biti ljubomorni. Velika ljubav nije i velika ljubomora.

Ako smo verni da li to znači da nas drugi ne privlače?

Svesnost, mehanizmi kontrole i sposobnost da cenimo prave vrednosti, ne dozvoljavaju nam da delamo i kada osetimo privlačnost ka drugoj osobi. I da, osetićemo je. Međutim trenutnu potrebu nećemo zadovoljiti zbog veze i ljubavi koju imamo. Ostati veran je stvar odluke. Čovek je biće koje ima sposobnost usmerenog ponašanja koje nije vođeno telesnim nagonima.

“On/ona je jednostavno ljubomoran tip osobe”

Biti ljubomoran tip osobe ukazuje na unutrašnje nesigurnosti. Ako je ovo iskustvo koje se iznova ponavlja, problem leži u osobi koja oseća ljubomoru, a ne u partneru. Osobe koje imaju strah od napuštanja će češće biti ljubomorne, ali će i težiti odnosima u kojima je i partner posesivan. Paradoksalno, to ne znači da i same neće prevariti. Naprotiv osobe sklone preljubama projektuju svoje ponašanje na partnera, očekujući da će se i partner ponašati na isti način.

Da li su zavist i ljubomora ista stvar?

Ljubomora zahteva troje, dok je za zavist dovoljno dvoje. Ljubomora se javlja kada postoji strah od gubitka važne osobe, dok zavist proizlazi iz želje da se ima nešto što druga osoba ima. Kao što su materijalne vrednosti, status, izgled i slično. Oba osećanja nose sa sobom potencijalnu štetnost, a zluradost u zavisti dodatno komplikuje situaciju.

Zluradost je osećaj zadovoljstva prilikom nesreće ili neuspeha nekoga koga smatramo suparnikom ili kome zavidimo. Pri tome, i ovde moramo zadržati zdrave okvire. Takmičarski duh nije zavist, takmičarski duh je zdrava motivacija koja nas vodi ostvarivanju ciljeva. 

Nije svaka kompetativnost negativna, već samo ona koja razjeda osobu. U tom slučaju osoba se neće razvijati. Zdrava kompeticija motiviše, zbog nje napredujemo. Nezdravo takmičenje tj. zavist ne motiviše i ne dozvoljava nam da napredujemo.

Kako se “leči” ljubomora?

U ljubomornoj vezi, kompas između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja lako se može izgubiti. Razgovor sa prijateljima ili porodicom može biti dobar podsetnik realnosti. Međutim patološka ljubomora zahteva posebnu pažnju, jer je čine nametnute misli zbog kojih pati i ljubomorna osoba i osoba ka kojoj je ljubomora usmerena. Ovakva ljubomora zahteva konkretnu terapijsku podršku. Ovaj proces uključuje rad na nesigurnostima, promeni negativnih uverenja i izgradnji poverenja u vezi.