Tehnologija ima sve veći uticaj na to kako oblikujemo međuljudske odnose, a aplikacije za upoznavanje postaju dominantan oblik uspostavljanja intimnih veza. Komfor, jednostavnost i (fiktivni) osećaj kontrole nad situacijom privlače milione korisnika širom sveta. 

Iako dostupniji nego ikada, čini se da nikada nismo bili usamljeniji. Rezultati istraživanja Univerziteta u Sidneju, pokazala su da se 37% korisnika oseća više usamljeno nakon upotrebe dejting aplikacija, a kao najčešće razloge navode:

• Interakcije koje su izazvale osećaj neuspeha.
• Strah od propuštanja (FOMO, eng. “fear of missing out”) tj. konstantno uverenje da negde postoji neko “bolji“.
• Poređenje sa “savršenim” profilima koje utiče na gubitak samopouzdanja.

Instant povezanost i instant anksioznost 

Ljubav je možda digitalna, ali je anksioznost stvarna. Dejting aplikacije nude neposrednu bliskost, naizgled osećaj kontrole i neograničenog izbora. Iz ugla psihoterapije, reč je o paradoksu povezivanja – što je izbor veći, veća je i emocionalna distanca. Interakcije koje započinju površno, kroz vizuelne impresije i kratke poruke, retko imaju dubinu neophodnu za istinsko emocionalno povezivanje.

Istovremeno, kreiraju neprestano poređenje, neizvesnost a često i osećaj odbacivanja. Svaki “meč” tj. obostrana zainteresovanost koja ostane bez odgovora, može postati okidač za sumnju u sopstvenu vrednost, dok se broj “mečeva” doživljava kao merilo privlačnosti. U ovakvim okolnostima, emocionalna iskustva su ubrzana, a povezanost fragmentisana. Uprkos tome što nam se čini da (pažljivo) biramo, online komunikacija stvara osećaj povezanosti, ali ne i stabilnosti i poverenja.

Efekti mikroodbijanja na mentalno zdravlje

Istraživanje Stanforda, pokazalo je da korisnici dejting aplikacija imaju 22% viši nivo anksioznosti. U psihoterapijskoj praksi, klijenti sve češće navode dejting aplikacije kao izvor:

• osećaja odbačenosti, bezvrednosti i emocionalnog preispitivanja usled ignorisanja ili prekida komunikacije bez objašnjenja, tzv. ghosting ili povremenog javljanja bez namere da dođe do susreta (eng.”breadcrumbing“)
• smanjenjog samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti na koje utiče broj mečeva ili odgovora
• emocionalnog iscrpljivanja i cinizma prema odnosima, nastalih usled prezasićenosti aplikacijama (eng. “swipe fatigue”)

Ovakve “traume sa malim t”, kako ih nazivaju psihoterapeuti, iako naizgled banalne, ostavljaju posledice po mentalno zdravlje i mogu pojačati osećaje napuštenosti i neadekvatnosti dok kod osetljivijih pojedinaca, naročito onih sa prethodnim iskustvom napuštanja, mogu dovesti do retraumatizacije.

Efekat beskonačnog izbora: Hronični stres i digitalni zamor

Kontinuirano izlaganje neizvesnosti, očekivanjima i odbijanju vodi ka emocionalnom zamoru. Korisnici prijavljuju gubitak motivacije, osećaj praznine, pa čak i odbojnost prema potencijalnim partnerima – simptom poznat kao “emotional numbing“ ili “dating burnout”.

Brzina odlučivanja (u proseku 1,6 sekundi po slici!) vodi u komodifikaciju – osoba se doživljava kao proizvod, a ne kao ličnost, pa digitalna ljubav funkcioniše kao tržište. Neprestano prelistavanje profila ljudi koje nikada nećemo upoznati dovodi do paralize izbora, osećaja nezadovoljstva koji nas prati i kada pronađemo osobu sa kojom se povežemo, jer se konstantno pitamo da li postoji neko bolji iza sledećeg swipe-a, a to nas sprečava da se istinski emocionalno angažujemo.

Neuropsihologija: Aplikacije kao digitalna droga

Algoritam dejting aplikacija podstiče zavisničko ponašanje, jer one funkcionišu po istom principu kao i kockarske igre – nepredvidive nagrade (mečevi) izazivaju skokove dopamina, dok odsustvo nagrade vodi u frustraciju i češće proveravanje aplikacije. Posledice su potraga za kratkoročnim emocionalnim stimulacijama, smanjena pažnja i osećaj praznine koji vode u kompulsivna ponašanja i smanjuju volju za realnim socijalnim interakcijama.

Digitalna intimnost i egzistencijalna pitanja

Nameće se pitanje: da li smo i dalje u stanju da gradimo odnose koji podrazumevaju strpljenje, ranjivost i duboko međusobno upoznavanje? Dejting aplikacije oblikuju naše viđenje ljubavi kao nečega što se “bira” i “konzumira”, a ne nečega što se gradi i održava. U tom smislu, digitalni dejting može pojačati osećaj usamljenosti, jer kvantitet kontakata ne garantuje kvalitet odnosa, ali može pokazati:

• kako reagujemo na odbijanje
• koliko nam je važna potvrda
• čega se plašimo u bliskosti
• da li tražimo partnera ili neku vrstu konfirmacije
• da li znamo šta zaista želimo ili samo ne želimo da budemo sami

Kako sačuvati mentalno zdravlje dok koristite dating aplikacije?

Ako primetite da dejting aplikacije negativno utiču na vaše raspoloženje i samopouzdanje, Selfnest psihoterapeuti preporučuju da: 

• Postavite jasne granice
• Ne prihvatate odbijanje lično
• Praktikujte digitalni detoks
• Ne zapostavljajte drage ljude u stvarnom životu
• Spoznajte sopstvene vrednosti i potrebe
• Razgovarajte s terapeutom – psihoterapija je prostor gde će vas razumeti

Ljubav počinje iznutra

Dejting aplikacije su alat. Kao i svaki drugi, mogu biti od velike pomoći, ali se rukujući njime možemo i povrediti. Način na koji ih koristimo oblikuje ne samo naše odnose, već i naš unutrašnji svet. 

Ne zaboravite da je najvažnija veza ona koju imamo sa sobom. Ukoliko osećate da vam dejting aplikacije izazivaju napetost, nesigurnost ili gubitak vere u ljude ili ljubav, to je signal da umesto levo i desno, pogledate unutra. Korišćenje dejting aplikacija ne mora biti štetno, a terapeutski proces može pomoći da: 

• prepoznate i razumete obrasce u sopstvenim izborima
• razvijete emocionalnu otpornost na odbacivanje i naučite da postavljate granice
• pronađete dublju vrednost u sebi, nezavisno od tuđe potvrde

U kulturi brzine, površnosti i neprestanog izbora, psihoterapija je prostor u kome možete da pronađete stabilnost, smisao i autentičan kontakt – prvo sa sobom, a potom i sa drugima.

Možda ti ne treba novi match. Možda ti treba terapeut. Pronađi onog sa kojim ćeš moći slobodno da razgovaraš.