Istinito ili ne, rečenica „Nikada mi se ovo nije desilo“ za mnoge muškarce jedna je od najneprijatnijih koje mogu izgovoriti nakon seksualnog odnosa – tačnije, pokušaja odnosa. Erektilna disfunkcija nije samo telesni simptom. Ona često pokreće lavinu sumnji u sebe, osećaja srama, razočaranja i povlačenja iz partnerskih odnosa.

Ono što mnogi muškarci ne znaju – ili ne smeju sebi da priznaju – jeste da se uzrok problema često ne nalazi isključivo u telu, već u psihi.

Mozak kao najvažniji seksualni organ

Mozak tumači dodir, fantaziju, bliskost i emocionalnu sigurnost. Kada stres, anksioznost ili konflikt u vezi ometaju taj proces, telo može prestati da reaguje kao ranije. Erektilna disfunkcija tada postaje i uzrok i posledica psiholoških stanja.

Što se problem češće ponavlja, to više narušava samopouzdanje, a narušeno samopouzdanje dodatno otežava spontanu seksualnu reakciju. Tako nastaje začarani krug.

U psihoterapiji tragamo upravo za onim što taj krug održava – kako bismo razumeli uzroke i pronašli put postepenog izlaska.

„Muškarci su uvek spremni“ – štetan mit

Jedan od najštetnijih mitova o muškoj seksualnosti jeste uverenje da su muškarci uvek raspoloženi za seks. Taj pritisak je nerealan i duboko štetan. Svako odstupanje od tog očekivanja lako se doživljava kao lični neuspeh.

Povremena nemogućnost erekcije nije znak za uzbunu. Umor, stres i neraspoloženje su legitimni razlozi. Problem nastaje kada muškarac ovu situaciju doživi kao „krah svoje muškosti“. Tada se javlja strah da se opet ne ponovi i upravo taj strah često sprečava erekciju sledeći put.

Velike životne promene poput gubitka posla, finansijske nesigurnosti ili porodičnih konflikata direktno utiču na seksualnu funkciju, često i pre nego što osoba to osvesti. Seksualna disfunkcija može biti prvi signal da je potrebna briga, podrška i odmor – a ne dodatni pritisak.

A šta kažu prijatelji?

U kulturi koja muškarcima ne ostavlja prostor za ranjivost, izostanak erekcije često se doživljava kao lična sramota. Umesto razgovora, problem se prikriva ili rešava kratkoročnim rešenjima koja ponekad ostavljaju posledice po fizičko zdravlje.

Neprijatne emocije često se maskiraju besom, što dodatno narušava partnersku bliskost i pojačava konflikte.

Za partner(k)e, situacija je jednako zbunjujuća. Naučene da veruju da muškarac „uvek želi seks“, često pomisle da je problem u njima. Bez otvorenog razgovora, obe strane ostaju usamljene – svako u svojoj verziji istog problema.

Ako ne možete da razgovarate o problemima u vezi sa svojim partnerima, razgovarajte sa psihoterapeutom, individualno ili zajedno. Dobar terapeut pomoći će vam da prebrodite krizne situacije na način koji je najbolji po vas.

Šta kada suplementacija ne pomaže?

Mnogi muškarci se prvo okreću suplementima. Ponekad je to dovoljno, naročito ako je uzrok privremen ili fizičke prirode. Međutim, kada suplementi ne donose efekat ili se prekomerno koriste, to je često znak da pomoć ne traži telo, već psiha.

Tada psihoterapija postaje logičan sledeći korak.

Kako izgleda psihoterapijski rad kod erektilne disfunkcije?

Retko ko dolazi na terapiju sa rečenicom: „Imam problem sa erekcijom.“ Tema se često pojavi posredno – kroz priču o stresu, nesigurnosti, partnerskim problemima ili gubitku samopouzdanja. Ponekad prođe i više seansi pre nego što se jasno izgovori. I to je u redu.

Psihoterapija ne funkcioniše kroz pritisak, već kroz postepeno građenje poverenja.

Prvi korak je uvek lekarski pregled. Kada se potvrdi da su fizički pokazatelji u redu, možemo govoriti o psihološkim uzrocima. Čak i kada postoji biološki faktor, psihološka podrška je važna jer seksualni problemi snažno utiču na misli, emocije i odnose.

Ključno pitanje u psihoterapiji glasi:
„Da li se erektilna disfunkcija javlja i kada ste sami?“

Ako se problem javlja samo u partnerskom odnosu, a ne pri masturbaciji, gotovo sigurno govorimo o psihološkoj osnovi. Ovo saznanje mnogim muškarcima donosi veliko olakšanje.

Skriveni tereti i savremeni pritisci

Tokom terapije često se otkrivaju duboki, nevidljivi tereti: rani obrasci o tome šta znači „biti muškarac“, pritisak performansa, strah od neuspeha, nesigurnost u odnosu.

Sve češće psihološku pomoć zbog erektilne disfunkcije traže muškarci u 20-im i 30-im godinama. Jedan od razloga je i odnos prema pornografiji, koja može stvoriti iskrivljena očekivanja o seksualnom performansu. Kada se realnost ne poklopi sa fantazijom, javljaju se pritisak, razočaranje i telesna blokada.

Mnogi klijenti, kada prvi put čuju da uzrok možda nije u telu već u “glavi” osete olakšanje. Ali istovremeno i nestrpljenje, kao da je sad samo potrebno da dobiju „neku vežbu“ i problem će nestati. Iako određene vežbe mogu biti deo procesa, ono što zaista donosi promenu jeste razumevanje, prihvatanje i podrška.

Da li je važan pol psihoterapeuta?

Nekim muškarcima je lakše da razgovaraju sa terapeutom, drugima sa terapeutkinjom. Nema univerzalnog pravila. Ključno je da postoji siguran prostor bez osude, gde mogu skinuti masku i biti ono što jesu.

Za kraj

Erektilna disfunkcija nije odraz slabosti, muškog identiteta niti vrednosti. Ona je simptom – i poziv da se zastane i oslušne sebe.

Psihoterapija ne nudi brzo rešenje, ali nudi prostor u kom problem prestaje da bude neprijatelj i postaje prilika poziv za razumevanje i promenu. Jedna od prednosti online psihoterapije je što pomoć možete dobiti brzo, povoljno i ostati anonimni pred svojim psihoterapeutom.