Statistika koja govori o stanju mentalnog zdravlja mušakaraca više je nego zabrinjavajuća:

• Muškarci su dvostruko skloniji zavisnostima (od alkohola i droga) nego žene, a tek oko 30% povremeno se obrati terapeutu
• Depresija i anksioznost kod muškaraca češće se ispoljavaju kao umor, iritabilnost, gubitak interesa ili povećano rizrično ponašanje (a ne kao „ekstremno tužno raspoloženje“)

Samo u Srbiji tokom 2024. godine 535 muškaraca izvršilo je samoubistvo, dok je 168 žena diglo ruku na sebe.

Između posla i porodice, umora i očekivanja, u kolonama na auto-putu i tihim minutima pre nego što uđe u stan, muškarac oseća da sve mora da drži pod kontrolom.

Ovaj tekst nije napisan da bi rešio probleme. Napisan je da objasni odakle dolaze. I da bi muškarac, makar u jednoj rečenici, prepoznao sebe i rekao:
„Aha. Nisam jedini.“

Glava kuće – uloga koja je data, ne odabrana

Većina muškaraca nikada nije sela da razmisli da li uopšte želi da bude „glava kuće“. Ta uloga se ne bira, ona se podrazumeva. Dobije se u paketu sa Y hromozomom:

„Moraš. Ko će?“
„Budi muško.“
„Moraš biti jak.“

Nekad je dovoljno samo nekoliko ovakvih rečenica u detinjstvu da se stvori unutrašnja slika muškarca koji ne sme da popusti. U odraslom životu to postaje automatizam: radiš i kad si iscrpljen, rešavaš i kad ne znaš kako, preuzimaš i ono što niko nije tražio.

Ako osetiš da ti je teško, to rešavaš sam — u sebi.
„Smiriće se. Proći će. Samo da ovo završim.“

Vremenom, ta tišina prerasta u stanje koje niko ne primećuje. Muškarci umeju da nose i ono što ih razdire. Dok dođu do tačke priznanja da im je teško, često su već duboko izvan granica sopstvene izdržljivosti.

Iza svega stoji jedna misao:
„Ako ja popustim, sve će se raspasti.“

To nije snaga.
To je usamljenost.
A usamljenost je emocija koju muškarci retko umeju da imenuju.

“Dečaci ne plaču” i druge emocionalne zabrane

Ako postoji rečenica koja je obeležila odrastanje muškaraca na Balkanu, to je:
„Dečaci ne plaču.“

Uz nju ide čitav repertoar zabrana:
„Nemoj da si kao devojčica.“
„Stisni zube.“
„Ne prenemaži se.“

Ove poruke su kratke, ali dovoljno moćne da dečaku pošalju poruku:
tuga je slabost, a slabost je nešto čega treba da se stidiš.

Možda deluje kao da su ove rečenice stvar prošlosti, ali dovoljno je otići do prvog igrališta i poslušati razgovore odraslih sa decom. One su i dalje tu — gotovo nepromenjene.

U odraslom dobu, ova zabrana se pretvara u dobro poznato:
„Ma nije mi ništa.“

Ali poricanje nije snaga. To je naučeni mehanizam preživljavanja. Drži čoveka u pokretu, ali ga udaljava od sebe.

Zato je britanski MMA borac Paddy Pimblett dirnuo mnoge kada je rekao:
„Radije bih da moj prijatelj plače na mom ramenu, nego da idem na njegovu sahranu sledeće nedelje.“

Kada muškarac kaže „nije mi ništa“, to ne znači da ne oseća.
To znači da je kao dete naučio da emocije nisu bezbedno mesto.

Depresija kod muškaraca – tiha i maskirana besom

Kada se kaže depresija, većina ljudi zamisli sliku koja ne odgovara muškoj realnosti: ležanje u krevetu, suze, potpuna nemoć.

Kod muškaraca je depresija tiša i tvrdoglavo prikrivena. Izgleda kao rad do kasno, kao šala koja se koristi da se izbegne ozbiljan razgovor, kao povlačenje iz društva, kao umor koji ne prolazi ni posle odmora, kao “ma ne da mi se“, kao večernje zurenje u telefon bez ikakvog cilja.

Depresija kod muškaraca izgleda drugačije.
Tiša je, često maskirana u stresi može da zgleda kao:

• rad do kasno
• šala kojom se izbegava ozbiljan razgovor
• povlačenje iz društva
• umor koji ne prolazi
• večernje zurenje u telefon bez cilja
  

Stres zvuči bezbedno. Skoro kao pohvala: „Mnogo radi, zato je umoran.“
Ali depresija kod muškaraca najčešće se tako i reflektuje: na disciplinu, funkcionalnost i tišinu.

Kada muškarac prestane da se javlja, izgubi interesovanja, zatvori se i povuče, to nije faza. To je poziv u pomoć — samo što ga on neće tako nazvati.

Bes kao jedina dozvoljena emocija

Ako postoji emocija koju su muškarci smeli da pokažu bez osude, to je bes.

Tuga je „previše“.
Strah je „slabost“.
Ranjivost je „neprimerena“.

Zato mnogi muškarci postaju emocionalno jednosmerni. Kada ih nešto povredi — ćute. Kada su uplašeni — povuku se. Kada su tužni — zatrpaju se obavezama. Ali kada neko preseče red u saobraćaju — eksplodiraju.

To nema veze sa temperamentom.
To je posledica činjenice da je bes, kulturološki prihvatljivija emocija za muškarce.

Ispod besa se često kriju tuga, strah, stid i duboka usamljenost.
Bes se ponekad zamenjuje za snagu, iako je najčeće znak da čovek ne ume da procesuira ono što oseća.

To nema veze sa temperamentom niti sa slabim živcima. To je posledica toga što je bes jedina emocija koju društvo ne kažnjava. Sve ostalo se potiskuje, a potisnute emocije se uvek pojave, samo ne u svom prvobitnom obliku. Najčešće na mestima koja nemaju veze sa pravim izvorom napetosti.

Ovaj obrazac ne utiče samo na to kako muškarci podnose bol, već i na to kako pokazuju bliskost. Mnogi ne znaju kako da izraze sreću ili ljubav, osim kroz humor, praktične gestove ili tiho prisustvo.

Alkohol, kladionice i pornografija kao emocionalni ventili

Alkohol, kladionice i pornografija su navike koje su kod muškaraca društveno normalizovane. Zato se često ni ne doživljavaju kao problem, čak i kada postanu svakodnevni način regulacije unutrašnje napetosti. Ono što ih zapravo povezuje nije sama navika, već funkcija koju imaju:

• Alkohol kratkotrajno spušta napetost i utišava emocije.
• Kladionica daje osećaj kontrole i trenutni nalet adrenalina.
• Pornografija pruža brzo telesno rasterećenje i odvlači pažnju.
  

Teretana je drugačiji primer, ali neretko ima istu funkciju. Za mnoge muškarce ona je zdrava rutina koja donosi strukturu i osećaj stabilnosti. Međutim, može postati i ventil: što je teže emocionalno stanje, raste intenzitet treninga. Pitanje je da li telo jačamo da bismo se osećali bolje ili treniramo da bismo pobegli od sebe?

Kada muškarac nema emocionalne veštine da prepozna i obradi ono što oseća, ovi ventili postaju zamena za razgovor, odmor ili bliskost.

To nisu „muške mane“.
To su naučeni načini preživljavanja, koje bi trebalo da promenimo.

Mentalno zdravlje muškaraca i psihoterapija

Ovaj tekst nije protiv tebe.
Ovaj tekst je za tebe.

Ako si se u nečemu prepoznao, to ne znači da ti fali snage.
To znači da ti fali dozvola da budeš čovek. Nije tu da te okrivi. Nije tu da te optuži. Namenjen je da ti da prostora da razumeš odakle napetost možda dolazi.

Ako želiš da se rasteretiš i napraviš promenu uz stručnu podršku, psihoterapiju možeš započeti diskretno i online na selfnest.com.