Ko su ljudi kojima poveravaš svoje najintimnije? Koga zoveš kad ti je teško i sa kim žuriš da podeliš radost? Prijatelji su naša izabrana porodica, nekima i primarna, ako ne i jedina.

Ti divni, neverovatni, ponekad čudni ljudi, naše su ogledalo u kome jasnije vidimo sebe i svoja ponašanja. Oni nas uče o nama samima možda više od ičega u životu. 

Prijatelji nas uče da postavimo granice.

Da se pojavimo kad nam se ne ide.

Da budemo jači nego što mislimo da jesmo (naročito kada smo njima potrebni).

Oni nas motivišu da radimo lude stvari.

I podsećaju da smo ponekad (zaista ispali) kreteni.

Prijatelji su u stanju da nas vinu u nebesa, 

Ali nas i dočekaju kada se, ma koliko grubo, prizemljimo.

I nemaju očekivanja porodice.

Ni partnera.

Ne plaše se da nam se otvore, kao što i mi njima rado sve priznajemo.

Tu su.

Gazimo stazom života zajedno i vraćamo jedni druge na pravi put.

I kada nas porodica ne razume.

I kada partneri postanu bivši.

Kada padnemo ispit i kada dobijemo prvu desetku.

Kad izgubimo nevinost. 

Posle prvog raskida i prvog pijanstva.

Posle gubitka najmilijih. 

U svakoj krizi, naš su oslonac.

Prijatelji nam pružaju kontekst i omogućavaju da upoznamo sebe i druge u celovitosti života i svim našim ulogama. 

Iz perspektive interpersonalne psihoterapije, prijateljstva su važna za razvoj našeg identiteta. Kroz interakcije s prijateljima, dobijamo povratne informacije o sebi, svojim vrednostima i ponašanju, što pomaže da:

• Bolje razumemo sebe
• Razvijemo samopouzdanje
• Uvidimo prostore za lični razvoj

Nemojte se iznenaditi, ako vas u terapijskom procesu, terapeut podstakne da obratite pažnju na dinamiku svojih prijateljstava kao prozor u vlastite obrasce povezivanja i komunikacije.

Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život

Kroz prijateljstva učimo da komuniciramo, gradimo poverenje i razvijamo osećaj pripadnosti, jer prijatelji su naša:

• Emocionalna podrška jer slušaju, validiraju naša osećanja i pružaju utehu.
• Informaciona podrška jer dele savete i perspektive koje nam pomažu da rešimo probleme.
• Praktična podrška jer su tu da nam pruže konkretnu pomoć kada nam je potrebna.
• Društvena podrška jer sa njima gradimo osećaj pripadnosti i zajedništva.

Kvalitetna prijateljstva stvaraju oksitocin, hormon i neurotransmiter, povezan sa našim osećajem empatije, poverenja i velikodušnosti. 

Kako prijateljstva utiču na naš identitet, sigurnost i mentalno zdravlje?

Osobe sa kvalitetnim prijateljstvima pokazuju veće samopouzdanje, brže se oporavljaju od traumatičnih iskustava, otporniji su na životne izazove i imaju manji rizik od depresije i anksioznosti, dok narušeni odnosi vode u usamljenost, otuđenost i nesigurnost.

Kvalitetna prijateljstva imaju nekoliko ključnih karakteristika:

• Uzajamnost: balans davanja i primanja
• Autentičnost: mogućnost da budemo svoji bez maski
• Empatija: sposobnost razumevanja i saosećanja sa iskustvima drugih
• Poštovanje granica: uvažavanje ličnog prostora i autonomije
• Pouzdanost: doslednost i ispunjavanje obećanja

Prema teoriji privrženosti, kada imamo prijatelje koji su emocionalno dostupni, pouzdani i dosledni, razvijamo siguran obrazac privrženosti koji nam omogućava:

• Da se osećamo vrednima ljubavi i pažnje
• Da istražujemo svet sa samopouzdanjem, znajući da imamo podršku
• Da razvijamo zdrave mehanizme suočavanja sa stresom

Prava prijateljstva su odnosi koje karakterišu podrška, reciprocitet i intimnost.

Šta nam znače prijatelji?

Prijatelji su oni pred kojima možemo da mislimo naglas, koji dolaze kada ceo svet ode. Novija istraživanja nad grupom mladih uzrasta od 18 -24 godine pokazala je da generacija Z mnogo više vrednuje prijateljske od romantičnih odnosa (83% ispitanika), dok ih je nešto više od pola (52%) odgovorilo da i u sadržaju koji konzumira preferira platonske i prijateljske odnose više nego romantičan sadržaj. Priroda i funkcija prijateljstava menjaju se tokom života:

• U detinjstvu prijateljstva pomažu u razvoju socijalnih veština i emocionalne regulacije
• U adolescenciji pružaju prostor za istraživanje identiteta i nezavisnosti
• U odraslom dobu postaju izvor stabilnosti i podrške
• U starijoj dobi igraju ključnu ulogu u održavanju kognitivnih funkcija i prevenciji socijalne izolacije

Naši odnosi sa prijateljima snažno utiču na naš život i sliku o sebi što je danas moguće dokazati brojnim naučnim istraživanjima.

Psihološka zaštita kroz povezanost

Kvalitetni odnosi pružaju emocionalnu sigurnost, pomažu u regulaciji stresa i doprinose samopoštovanju.

Biološki efekti podrške

Negativne interakcije sa prijateljima, konflikti i tenzije, mogu povisiti markere zapaljenja u telu i krvni pritisak.
Kad su odnosi obeleženi nepoverenjem ili rivalstvom, to pojačava osećaj usamljenosti i doprinosi simptomima anksioznosti i depresije.

Fizičko zdravlje i dugovečnost

Studija Univerziteta Kembridž pokazala je da kvalitetna prijateljstva znače bolju zdravstvenu sliku ali i upozorava na uvećani rizik od pušenja i preterane konzumacije alkohola ukoliko druženja, kao što je tipično za naše područje, praktikujete isključivo u kafićima.

Negujte kvalitetna prijateljstva i mentalno zdravlje

1. Evaluirajte kvalitet svojih odnosa
   Postavite sebi pitanje: podržava li me osoba, ili mi oduzima energiju? Da li imam slobodu da budem autentičan/a?

2. Negujte ispunjavajuće odnose
   Ulažite u prijateljstva u kojima osećate da vas čuju i poštuju. U kojima rastete, ne ona u kojima osećate pritisak.

3. Prepoznajte i distancirajte se od tok­sičnih veza
   Poneka(d) prijateljstva mogu biti iscrpljujuća. Ako donose česte emocionalne padove, razmislite da li je taj odnos dobar po vas.

4. Komunikacirajte iskreno i otvoreno
   U suprotnom, da li je reč o prijateljstvu? Vežbajte da postavite granice. Pravi prijatelj će ih razumeti i poštovati. Čak i ako nekad pokuša da ih pomeri 🙂

5. Potražite podršku
   Ne oslanjajte se isključivo na jednu osobu. Možda imate prijatelja koji razume vaša osećanja, daje odlične savete i postavlja pitanja koja otvaraju nove perspektive. Radi očuvanja tog prijateljstva, koje očigledno vredi imati u životu, važno je ograničiti teret koji stavljamo na prijatelje.

Prijatelj nije psihoterapeut

Čak i ako jeste, po profesiji, nije vaš psihoterapeut. Niti ste vi nečiji terapeut. Naše misli i reakcije obojene su emocijama i zajedničkim iskustvom. Prijatelji mogu olakšati i ulepšati teške periode, ali nemaju stručna znanja, objektivnost i kapacitet za slušanje.

Ipak, kada smo jedni drugima prvi kontakt i najsigurniji prostor, neretko smo i prva pomoć koja može da prepozna probleme i bude ključna za pružanje pravovremene pomoći i podrške.

Promene u raspoloženju, gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti, kao i fizički simptomi poput umora i poremećaja sna često ukazuju na to da osoba prolazi kroz teške trenutke.

Povlačenje iz društvenog okruženja, izostanak sa zajedničkih aktivnosti i emocionalna distanca često su jasni znakovi, koje prijatelji mogu primetiti pre nego što osoba otvoreno progovori o izazovima sa kojima se susreće. 

Podrška znači mnogo. Slušajte bez predrasuda i pokažite prijatelju da su njegova osećanja validna.

Postavljanjem otvorenih pitanja možete podstaći iskren dijalog, ali izbegavajte davanje saveta poput „razvedri se” i “nije strašno“ jer to stvara dodatni pritisak. Umesto toga, probajte sa: „Tu sam za tebe, kaži mi kako se osećaš“ i ohrabrite ih da potraže stručnu pomoću.

Prema čuvenom psihoterapeutu Irvinu Jalomu ljudska bića su fundamentalno povezana, a prijateljstva jedan od najlepših oblika te povezanosti. 

Još u staroj Grčkoj Epikur je tvrdio da je „Prijateljstvo najjači lek protiv tuge i najlepši štit od usamljenosti”, dok je njegov kolega Euripid verovao da “Jedan verni prijatelj vredi deset hiljada rođaka.”

Možda je vreme da pozovete svog najboljeg prijatelja, čak i ako je daleko, školskog druga iz detinjstva da se zahvalite za nešto sa početka ove priče. 

A možda ste se udaljili od nekih ljudi pa želite da unapredite svoje odnose.

U užurbanom svetu individualizma i, ne baš društvenih, mreža, za svoju, i dobrobit drugih, negujte prijateljstva i gradite nova.