Kada razgovaramo sa ljudima o tome kako ostvariti sreću i pronaći smisao života, oni prirodno dele svoje životne ciljeve, želje i planove. Univerzalan odgovor na pitanje šta čini kvalitetan život ne postoji pa je na svakom od nas da definiše odgovor za sebe.

Ciljevi predstavljaju mentalne slike ili predstave koje pojedinac stvara o željenim ishodima, događajima ili procesima koje želi postići u budućnosti.
Ove unutrašnje slike su vodič za ponašanje i motivišu pojedinca da radi na ostvarivanju željenih ciljeva. Osećaj da život ima smisla važan je za naše blagostanje, a postavljanje životnih ciljeva igra ključnu ulogu u tome tako što našem životu daje strukturu i svrhu. 

Životni ciljevi, za razliku od konkretnih ciljeva, obuvataju šire kategorije usmerene na dugoročne planove u životu. 

Nisu svi životni ciljevi podjednako povezani sa osećajem dobrobiti. Prema teoriji samoodređenja, ciljeve možemo podeliti na intrinzične i ekstrinzične, na osnovu njihove motivacije. Oni koji se fokusiraju na lični rast, povezanost sa ljudima i doprinos zajednici (intrinzični ciljevi) više doprinose dobrobiti od onih povezanih sa spoljašnjim uticajima poput bogatstva, popularnosti i privlačnog izgleda (ekstrinzični ciljevi). 

Istaživanja koja su se bavila temom ciljeva i dobrobiti pokazuju da su ljudi kojima su intrinzični ciljevi prioritet generalno zadovoljniji životom, dok fokusiranje na ekstrinzične ciljeve negativno utiče na aspekte dobrobiti poput samoaktualizacije, samopoštovanja, zdravlja i osećaja sreće. Intrinzični ciljevi podstiču dobrobit jer zadovoljavaju osnovne psihološke potrebe za autonomijom, kompetencijom i povezanošću s drugima. Njihovo zadovoljenje doprinosi opštem blagostanju, dok ekstrinzični ciljevi služe kao zamena za dublje potrebe. 

Ekstrinzični ciljevi će povećati osjećaj dobrobiti u teškim ekonomskim uslovima, ali će smanjiti dobrobit ukoliko postanu važniji od intrinzičnih ciljeva. Ekstrinzični ciljevi mogu čak ometati zadovoljavanje osnovnih psiholoških potreba usmeravajući ljude ka ciljevima koji nisu direktno povezani sa ovim potrebama. Oni koji su usmereni na ekstrinzične ciljeve zavise i od uslova zajednice u kojoj žive. Ljudi koji se vezuju za novac, modu ili statusne simbole zanemarujući dublje prirodne potrebe. Statusni simbol kao cilj nije ništa drugo do potisnuta potreba za prihvatanjem, dakle bliskošću.

Postavljanje i ostvarivanje ciljeva ne samo da pruža smisao životu već kreira osnovu za trajno zadovoljstvo i sreću. Optimizam da ćemo ostvariti svoje ciljeve već donosi blagostanje u naš život. Istraživanja su pokazala da su srećniji ljudi koji postavljaju ciljeve od onih koji ciljeve nemaju. Srećni ljudi smatraju svoje ciljeve važnim i više veruju u njihovo ostvarenje. 

Dakle, postavljanje životnih ciljeva ima ključnu ulogu u postizanju blagostanja. Ciljevi koji se fokusiraju na lični rast, povezanost s drugima i doprinos zajednici donose više zadovoljstva i dobrobiti. Važno je usmeriti se na ciljeve koji odražavaju naše autentične vrednosti i ne maskirati dublje potrebe stvarima koje pružaju samo privremeno zadovoljstvo. 

Postavi ciljeve koje ćeš (lako) ispuniti

Postavljanje i ostvarivanje ciljeva zahteva promenu u načinu razmišljanja i konkretne akcije. Na primeru SMART tehnike istražićemo kako postaviti ciljeve i ostvariti smisao i uspeh kroz praktične savete, vizualizaciju i dublje psihološke aspekte. Naše misli direktno utiču na akcije koje preduzimamo stoga svoj život možemo promeniti samo ako promenimo način razmišljanja. Kroz koncept neuroplastičnosti razumemo da mozak formira nove neuralne veze promenom obrazaca razmišljanja. Postavljanje ciljeva nije samo sastavljanje liste već pre svega stvaranje novih puteva u mozgu. 

Nova godina je prava prilika za promene i poziv da se aktivno upustimo u postavljanje i ostvarivanje ciljeva. Nova godina je rezime prethodne i, najvažnije, novi početak. Zašto je ne bismo pametno započeli? SMART tehnika ne samo da postavlja smernice za postizanje ciljeva, nego i fokusira našu pažnju na konkretne korake koje treba preduzeti. 

Ovih dana kada budemo postavljali listu ciljeva za 2024. važno je da ih definišemo da budu:

Specifični (Specific): Definiši jasno šta želiš postići. Na primer, umesto “Smršaću”, kaži “Izgubiću 5 kilograma u sledeća tri meseca”.

Merljivi (Measurable): Postavi merljive parametre. Kako ćeš znati da si dostigao cilj? Merenje omogućava praćenje napretka.

Dostižni (Achievable): Budi realan. Postavljanje izazova je dobro, ali pokušaj da održiš realna očekivanja.

Relevantni (Relevant): Ciljevi treba da su ti važni. Bez ličnog značaja, motivacija opada.

Vremenski Određeni (Time-Bound): Postavi konkretan rok za postizanje cilja. Rokovi stvaraju odgovornost i fokus.

“Ako mogu da zamislim, mogu i da ostvarim”

Tehnika vizualizacije, poznata i kao “mentalna simulacija”, ima dublje korene u neurologiji. Kada vizualizujemo ostvarenje ciljeva, aktiviramo iste delove mozga kao kada bismo zaista preduzeli korake ka tim ciljevima. Ovo može poboljšati našu sposobnost da prevaziđemo prepreke i održimo motivaciju, jer mozak već “oseća” iskustvo uspeha.

Praksa vizualizacije često se koristi u sportskoj psihologiji kako bi se poboljšale performanse sportista. Primena ove tehnike na postavljanje i ostvarivanje životnih ciljeva ima sličan pozitivan efekat.

Kada smo svesni zašto želimo postići određeni cilj, motivacija postaje snažnija.

Samoefikasnost, koncept koji je razvio Albert Bandura, je naša vera u ličnu sposobnost da postignemo ciljeve. Postavljanje realnih ciljeva i postepeno uvećavanje kompleksnosti tih ciljeva pomaže izgradnji vere u sopstvene sposobnosti.

Pored postavljanja ciljeva važno je imati i strategiju za njihovo ostvarivanje. Strukturiranje velikih ciljeva na manje korake čini proces ostvarivanja manje stresnim i omogućava nam da pratimo napredak. Uključivanje drugih, kako bismo dobili povratne informacije ili podršku, proširuje našu perspektivu i resurse.

Misao prethodi akciji

Menjanjem svojih misli menjaš i svoj život, jer način na koji misliš direktno utiče na akcije koje preuzimaš. Akcijama menjamo odnose sa ljudima, odnos prema sebi, karijeru, zdravlje, finansije, što celokupno menja naš život.

Ove godine napravi svoju listu i vodi računa o tome da zameniš potrudiću se sa uradiću i trebalo bi sa želim! Srećno 🙂

Photo by Markus Winkler