„Psihoterapija je okej, ali meni ne treba.“
Ovo je verovatno jedna od najčešćih rečenica koje danas možemo čuti.

Za razliku od perioda od pre deset ili petnaest godina, razgovor o mentalnom zdravlju postao je mnogo otvoreniji. Većina danas neće reći da je psihoterapija besmislena. Naprotiv, uglavnom će se složiti da može da pomogne i da je u redu obratiti se terapeutu za pomoć. Samo, nekako i dalje verujemo da je ta pomoć namenjena drugima. Nekome ko ima veće probleme, teže simptome ili „stvaran razlog“ da potraži pomoć. Nekome kome je lošije nego nama.

Kada nas zaboli zub, zakažemo pregled. Kada slomimo nogu, ne pitamo se da li je situacija dovoljno ozbiljna za ortopeda. Ali, kada je mentalno zdravlje u pitanju, kao da neprestano pokušavamo da pronađemo granicu nakon koje imamo pravo da kažemo: „Ne mogu više sam.“ Mentalno zdravlje je verovatno jedina oblast života u kojoj očekujemo od sebe da budemo dobro bez ikakve podrške.

Zato mnogi čekaju. Nekada nedeljama, nekada godinama. Čekaju da prođe period stresa na poslu. Da deca malo porastu. Da se završi selidba. Da odnos postane bolji. Da se vrati energija. Da prestanu da se bude umorni. A onda ih ponekad telo zaustavi pre nego što sami odluče da zastanu. Nesanica, hroničan stres, napadi panike, osećaj preplavljenosti ili dugotrajan umor, često nisu početak problema. Oni su poruka da nešto već dugo (pod)nosimo sami.

Možda upravo tu nastaje zabuna oko psihologa, psihoterapeuta i psihijatra, jer kada pomoć doživljavamo kao nešto što je rezervisano za ozbiljne situacije, prirodno je da se pitamo kome se obraćamo kada stvari postanu „dovoljno loše“.

Istina je da ove tri profesije imaju različite uloge, ali zajednički cilj.

Ko je psiholog?

Psiholog je stručnjak koji se bavi ljudskim ponašanjem, mišljenjem, emocijama i razvojem. Iako mnogi prva sećanja na psihologa vezuju za školu, oblast rada psihologa mnogo je šira. Psiholozi se bave psihološkim procenama i testiranjima, savetovanjem, radom sa decom i adolescentima, rade u zdravstvenim ustanovama, školama i ustanovama socijalne zaštite, ali i u kompanijama gde se bave razvojem zaposlenih, selekcijom i unapređenjem zadovoljstva na poslu.

Psiholog završava studije psihologije, ali ono čime će se baviti tokom karijere često zavisi od njegovog dodatnog usmerenja, interesovanja i oblasti rada.

Ko je psihoterapeut?

Psihoterapeut je stručnjak koji je završio dodatnu višegodišnju edukaciju iz psihoterapije i osposobljen je za vođenje psihoterapijskog procesa. Psihoterapija je mnogo više od razgovora. To je siguran prostor u kome osoba može da istraži ko je, ko želi da bude i šta je sprečava da živi život koji joj je važan.

Neko dolazi na psihoterapiju nakon gubitka ili raskida. Neko zbog anksioznosti. Neko zato što se godinama nalazi u istim odnosima i ne razume zašto. A neko zato što je dobro, ali oseća da može živeti slobodnije, smislenije i sa manje tereta. Ne dolaze svi na psihoterapiju zato što pate. Neki dolaze zato što ne žele da nastave da žive ispod svojih mogućnosti.

Psihoterapija može biti podrška i u periodima koji su naizgled lepi, tokom trudnoće, ulaska u roditeljstvo, promene posla, preseljenja ili donošenja važnih životnih odluka. Ne zato što nešto nije u redu, već zato što velike promene često traže dodatnu podršku.

Ko je psihijatar?

Psihijatar je lekar specijalista za mentalno zdravlje. Nakon završenog medicinskog fakulteta i specijalizacije iz psihijatrije, bavi se procenom mentalnog zdravlja, postavljanjem dijagnoza i uključivanjem terapije lekovima kada je ona potrebna.

Iako je psihijatrija i dalje obavijena brojnim predrasudama, odlazak kod psihijatra ne znači da je neko „došao do krajnje granice“. Baš kao što odlazak kod kardiologa ne govori ništa o nečijoj vrednosti, tako ni razgovor sa psihijatrom ne govori ništa o tome koliko je neko jak, sposoban ili uspešan.

Važno je znati i da lekovi i psihoterapija nisu suprotnosti. Naprotiv, često daju najbolje rezultate kada se međusobno dopunjuju.

Na Selfnest platformi, dostupne su i usluge psihijatra. Možete pogledati njegove termine registracijom na selfnest.com.

Možda je najveća zabluda to što ove profesije posmatramo odvojeno. U praksi, one često funkcionišu kao tim. Psiholog može preporučiti psihoterapiju. Psihoterapeut može proceniti da bi bilo korisno uključiti psihijatra. Psihijatar može preporučiti psihoterapijski rad kao važan deo oporavka i dugoročnih promena. Najbolji pristup je često upravo saradnja sva tri stručnjaka.

Možda zato najvažnije pitanje nije da li vam je potreban psiholog, psihoterapeut ili psihijatar. Možda je važnije da se zapitate: da li već neko vreme nosim nešto što ne moram da nosim sam? Jer kada je mentalno zdravlje u pitanju, ne postoji prerano javljanje za podršku.

---

Ukoliko u poslednje vreme osećate da ste u zastoju, prolazite kroz kriznu situaciju ili vam je potrebno da se posavetujete sa stručnim licem, možda će vam značiti razgovor sa terapeutom koji ima iskustva u radu sa vama važnim temama. Odaberite terapeuta kojeg želite i termin koji vam odgovara na Selfnest platformi.