Narcisoidnost je duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti čije su prve manifestacije vidne u ranom odraslom dobu ili adolescenciji, a uglavnom se dijagnostifkuje kod odraslih od strane psihijatra.  

Češće je prisutan kod muškaraca i intenzitet ispoljavanja simptoma se menja sa godinama, te je tako najevidentniji u 40-im i 50-im godinama.  

Problemi koje izaziva onemogućavaju svakodnevno socijalno ili profesionalno funkcionisanje jer ponašanje odstupa od očekivanog i prihvaćenog ponašanja u kulturnom i društvenom miljeu pojedinca.  

Šta podrazumeva narcisoidni poremećaj ličnosti

Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše kao stanje ličnosti koja je loše formirana u najranijem dobu te ne poseduje stabilan identitet. 

Narcis se opisuje i kao ličnost koja nije uspela da formira svoj identitet zbog nedovoljno istraženog sveta oko sebe u ranom detinjstvu.

Narcisoidne osobe imaju tendenciju da grade lažnu sliku o sebi i konstantno naglašavaju vrednovanje sopstvene ličnosti kako bi bili obožavani od strane svoje okoline. Laički rečeno oni su “ zaljubljeni u sebe” i karakteriše ih fantaziranje o neverovatnom uspehu i izuzetnim sposobnostima, ideja o superiornosti, unikatnosti i neviđenoj lepoti i inteligenciji. Imaju potrebu za stalnom pažnjom, divljenjem i pohvalama koje dobijaju od drugih, dok na kritike reaguju burno ili pak ravnodušno, dok zapravo imaju izuzetno nisku sliku o sebi. 

Neke od najznačajnijih karakteristika narcisoidne ličnosti su:

• arogancija
• konstantan osećaj zavisti (ka drugima i od strane drugih)
• nedostatak empatije
• fantaziranje o neverovatnom uspehu, lepoti i ljubavi
• zahtevaju stalno divljenje od strane okoline
• manipulativno ponašanje i iskorištavanje drugih u sopstvenu korist
• preteran osećaj samoživosti i važnosti
• nerazumne želje i zahtevanje da uvek budu ispunjene
• eksplozivan bes
• nezainteresovanost za ljude iz okoline

Osoba koja je narcis ove karakteristike manifestuje samo kada ispred sebe ima publiku, a vrlo često ne podnose samoću. Skloni su dosadi te u odraslom dobu stupaju u burne veze koje su obično kratkog veka jer ne uspevaju da ostvare duboku emotivnu vezu sa partnerom. U većini slučajeva narcisoidne osobe prvobitno idealizuju svoje partnere te vrlo brzo dođe do razočarenja i raskida veze. 

Tipovi narcisoidnog poremećaja ličnosti

Iako većina narcisoidnih osoba ispoljava slične osobine, postoje dva dominantna tipa ovog poremećaja:

• Grandiozni narcizam se definiše kao potreba osobe da ispoljava visok stepen dominacije, grandioznosti i agresije. Izuzetno su samouvereni i vole da ističu svoju superiornost pred drugima. Grandiozni narcizam se uglavnom razvija kod osoba koje su ovakav tretman uživale u detinjstvu od strane roditelja te očekuju isto i u odraslom dobu.
• Ranjivi narcizam je karakterističan za osobe koje su emotivno osetljivije te koriste narcizam kao “fasadu” sa kojom kriju da se osećaju kao da ne pripadaju ili da nisu dovoljno dobri. Ljudi koji pate od ranjivog oblika su uglavnom bivali zanemarivani ili zlostavljani u detinjstvu te su izgradili ovaj zid kao vid zaštite od sličnih uticaja sredine. 

Uzroci formiranja narcisoidne ličnosti

Izuzetno je teško odrediti tačan uzrok narcisoidnog poremećaja ličnosti. Da bi se tek pretpostavio moguć uzrok, potrebno je biti upoznat sa životnom sredinom u kojoj je osoba odrastala i formirala svoju ličnost, ali i pored ovoga je potrebno dublje analizirati splet genetskih i bioloških faktora. Većina stručnjaka veruje da je za nastanak narcisoidnosti odgovorna kombinacija svega navedenog. 

Važno je napomenuti da je određena doza narcizma prisutna u svima i da predstavlja potpuno normalan deo razvoja naše ličnosti. Naime, definiše se dva nivoa narcizma:

• Primarni, prisutan kod svih novorođenčadi koje u prvim trenucima života nemaju sposobnost da naprave razliku između sebe i majke. Vremenom bebe postaju svesne sveta oko sebe i činjenice da je majka zasebno ljudsko biće.
• Sekundarni se javlja kada dete iako je premostilo pažnju sa sebe na druge ipak gubi interesovanje za osobe iz okoline i ponovo stavlja sebe u fokus. U zavisnosti od intenziteta zaokupljenosti sobom, sekundarni narcizam se može razviti u dugoročni narcisoidni poremećaj ličnosti. 

Uticaj roditelja na formiranje ličnosti

Veruje se da na razvoj narcisoidne ličnosti umnogome utiču ljudi kojima je ta ličnost okružena u detinjstvu, posebno roditelji. Dakle, postupci i greške koji roditelji načine u najranijem dobu mogu imati značajan uticaj na detetovu sposobnost da formira svoj identitet i da savlada razvojne zadatke.

Majka je posebno bitna figura u razvoju ličnosti jer su ona i beba tokom prvih dana jedna celina. Kako dete raste i počinje da se odvaja od majke da bi samostalno otkrilo svet oko sebe, potrebno je da bude oružano verom i poverenjem u majčinu ljubav i njeno prisustvo. Prva velika prekretnica u detetovom životu se dešava oko prve godine kada prohoda, te ukoliko je sa majkom ostvarena jaka veza, ono će se prepustiti istraživanju i započeti proces odvajanja. Nesigurnost i nepoverenje mogu usporiti ili sprečiti ovaj proces, uticati na formiranje straha i posesivnosti, te tako sprečiti formiranje samostalne ličnosti. Kao jedna od mogućih dugoročnih posledica se može javiti narcisoidni poremećaj ličnosti.  

Dakle, odnos sa roditeljima i odnos koji roditelji imaju prema detetu značajno utiču na razvoj stabilnog identiteta. Zadatak roditelja je da omogući bezbrižan razvoj tako što će pružiti pažnju onda kada im je potrebna a da pritom im dati dovoljno prostora za samostalnost. 

Odrastanje uz narcisoidnog roditelja

Narcisoidne roditelje karakteriše emocionalna manipulacija, nedostatak empatije i sklonost ka zanemarivanju. Oni takođe detetovu želju za samostalnošću uglavnom vide kao pretnju i primoravaju ih da žive u senci roditelja. 

Karakteristike roditelja koji pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti se uglavnom prepoznaju po tome što:

• su ljubomorni i posesivni
• svojoj deci postavljaju previsoka očekivanja, ali ne u korist dece nego radi ostvarenja ličnih ciljeva i ambicija
• kritikuju svoju decu, uglavnom neosnovano i za najmanje sitnice kako bi obeshrabrili težnju ka uspehu i održali superiornu poziciju u odnosu na svoje dete
• koriste decu kao vredne objekte koje paradiraju pred drugima kako bi ukazali na grandioznost života koji žive
• su manipulativni i kritični 
• su lako razdražljivi i burno reaguju na ponašanje dece koje odstupa od roditeljskih očekivanja
• očekuju od svoje dece da svu svoju pažnju usmere ka njima i tako zanemare svoje želje i potrebe u cilju pružanja emotivne, fizičke ili finansijske podrške roditeljima

Odrastanje uz narcisoidnog roditelja može uticati i na razvoj narcisoidnog poremećaja ličnosti i kod dece. Kako ne poseduju empatiju te zanemariju osećanja i emotivno stanje deteta, vrlo često se dešava da se ona vremenom distanciraju od roditelja ili pak i sami počnu da ispoljavaju narcisoidne osobine. Takođe, deca neretko izrastu u izuzetno osetljive i nesigurne osobe koje smatraju da ne zavređuju ljubav i pažnju drugih. 

Veza sa narcisoidnim partnerom

Mnogima su ljudi sa narcisoidnim poremećajem izuzetno atraktivni zbog svoje unikatne ličnosti i jakog karaktera koji ih čini interesantnima na početku veze. Zbog svoje “veličine” čine drugu osobu da se oseća ponosnom što su dovoljno vredni da naiđu na odobravanje jednog narcisa. 

Kako narcisoidne osobe imaju problem da ostvare emotivnu vezu sa drugim ljudima, partnere vide isključivo kao objekat koji koriste da bi ispunili sopstvene potrebe. Svog partnera ne vide kao zasebnu individuu već kao produžetak sebe, te im ne ostavljaju prostora da iskažu svoja osećanja jer ih takve priče ne interesuju i zamaraju. U svakoj prilici će stavljati u fokus isključivo sebe. Umeju da budu veoma ljubomorni, lako ih je povrediti i imaju burne reakcije. Veruju da su uvek u pravu i lako se naljute kada se pronađu u nepovoljnoj situaciji.  

Proces oporavka

Nije neuobičajeno za osobe koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti da ne potraže pomoć. U većini slučajeva se obrate stručnjaku tek onda kada uvide da im je svakodnevno funkcionisanje u potpunosti onemogućeno i da ne mogu da se nose sa stresom koji uzrokuje depresiju i osećaj praznine. U nekim slučajevima se formira zavisnost od alkohola ili narkotika kojima pribegavaju kako bi popunili prazninu. 

Narcisoidni poremećaj ličnosti je sposoban da dijagnostifikuje isključivo psihijatar, te ukoliko želite da potražite pomoć, prvo je potrebno obratiti se izabranom lekaru opšte prakse koji će vas potom uputiti kod psihijatra. 

Tretman u većini slučajeva podrazumeva dugogodišnju terapiju sa psihoterapeutom koji ima iskustva u radu sa ljudima kojima je dijagnostifikovan ovaj poremećaj. Terapeut u radu sa narcisoidnom osobom pred sobom ima težak zadatak, jer su često sujetni i imaju tendenciju da se suprotstave autoritetu, bez obzira što je tu da im pomogne. U nekim slučajevima se propisuju i lekovi kako bi umanjili određene simptome. 

Osobe kod kojih se dijagnostifikuje narcisoidni poremećaj ličnosti sa terapeutom aktivno rade na ublažavanju manifestacija i kontroli ponašanja, a za cilj tretmana se u uglavnom postavlja mogućnost da se određene karakteristike tolerišu i kontrolišu.  

Proces oporavka se fokusira na prepoznavanje unutrašnjih osećanja, stavova i mišljenja koje narcisi imaju prema sebi i prema ljudima koji ih okružuju. Potrebno je da prepoznaju negativne osobine kao što je osećaj superiornosti i egocentričnosti i utisak koje ostavljaju po okolinu. 

Jedan od pristupa podrazumeva i definisanje razlike između samopoštovanja i saosećanja, gde se stavlja akcenat na saosećanje i prepoznavanje potreba drugih ljudi kako bi se ostvarile dublje i zdravije veze.

Oporavak od narcisoidnog odnosa

Osobe koje su bile žrtve narcisoidnog roditelja ili partnera iz odnosa izlaze emocionalno iscrpljene i uglavnom sa manjkom samopouzdanja. Prvi korak predstavlja odbacivanje potrebe za racionalizacijom narcisiodnog poremećaja ličnosti i prihvatanje da nema opravdanja za njhovo ponašanje. U nekim slučajevima će vam terapeut savetovati da postavite jasne granice u odnosu sa narcisoidnom osobom i da zahtevate poštovanje koje zaslužujete. 

Nakon distanciranja od narcisoidne osobe, biće potrebno vreme da se ponovo upoznamo sami sa sobom i da postavimo jasnu granicu između onoga što smo činili kako bi zadovoljili partnera i onoga što zaista jesmo. Ovo može podrazumevati promenu stila, frizure i ponašanja koji su transformisani kako bi se prilagodili zahtevima osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti. 

Vrlo je verovatno da ćete iz odnosa izaći sa manjkom samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti, te je važno da radite na ponovnoj izgradnji samopoštovanja, hrabrosti i snage.  Posvetite se sebi, svom zdravlju, željama i hobijima.

Najbitnije je da prihvatite činjenicu da osećanja koja ste gajili prema narcisoidnoj osobi neće nestati preko noći. Proces oporavka može potrajati, čak i kada u njemu učestvuje stručnjak. Treba da shvatite da iako možda još uvek volite neku osobu da je ostvarivanje zdrave emotivne veze sa njom nemoguće. 

Ukoliko uvidite da niste u mogućnosti sami da se izborite sa osećanjima, potražite pomoć terapeuta koji će za vas kreirati sigurno okruženje u kom možete da govorite o neprijatnim osećanjima i posledicama koje je na vas ostavio odnos sa narcisoidnom osobom.