U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta rada, milioni ljudi širom sveta suočavaju se sa izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je život u inostranstvu motivisan profesionalnim razvojem, ljubavlju ili, kao kod velikog dela balkanske dijaspore, potragom za sigurnijim i kvalitetnijim životom, prilagođavanje novoj sredini gotovo uvek predstavlja emotivni rolerkoster.
Kulturološki šok, gubitak poznatog sistema podrške i udaljenost od primarnog doma mogu imati dubok uticaj na mentalno zdravlje. Proces adaptacije ponekad traje godinama, a neki ljudi nikada u potpunosti ne razviju osećaj pripadnosti u novoj sredini.
Nostalgija boli
Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, ali i odluka koja sa sobom nosi niz emocionalnih izazova kako za pojedinca, tako i za celu porodicu. Pre odlaska se često grade visoka očekivanja o „boljem životu“, ali nakon što početni entuzijazam splasne, mnogi se suočavaju sa anksioznošću, strahom od neizvesnosti i osećajem gubitka kontrole.
Nostalgija zbog udaljenosti od porodice, prijatelja i poznatog okruženja postaje izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom može dovesti do:
- osećaja tuge i praznine
- socijalne izolacije
- gubitka motivacije
Pritisak da se bude srećan jer se život u inostranstvu percipira kao život iz snova često dodatno produbljuje osećaj krivice i potištenosti. Ljudi u emigraciji često se suočavaju i sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti koji mogu odvesti u depresiju.
Bez adekvatne emocionalne i sistemske podrške, javljaju se sumnje u donesenu odluku i želja za povratkom u poznato.
Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa se preporučuje psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, ali i onima koji će morati da se prilagode činjenici da neko odlazi.
Maternji jezik nas određuje
„Gubitak jezika na kojem je osoba živela i razmišljala nezamenljiv je za tu osobu“, zapisao je Sigmund Frojd govoreći o sopstvenom iskustvu emigracije.
Nemogućnost da se jasno izrazimo i u potpunosti razumemo druge često dovodi do frustracije, stida i povlačenja iz socijalnih kontakata. Zbog toga su mnogi emigranti skloniji:
- samoizolaciji
- internalizaciji ili eksternalizaciji problema
- zloupotrebi supstanci
Čak i kada se novi jezik savlada, nije neuobičajeno da se osoba oseća kao „druga verzija sebe“. Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta, glas i govor tela. Jezik oblikuje identitet, pamćenje i emocionalno iskustvo, pa je u psihoterapiji rad na maternjem jeziku često ključan za izgradnju poverenja i istinsko razumevanje.
Pitanje identiteta
Potreba za pripadanjem u novoj sredini može dovesti do udaljavanja od sopstvene suštine. Napuštanje poznate kulture i običaja stvara konfuziju, naročito kod dece i mladih koji tek formiraju identitet.
Roditeljstvo u inostranstvu otvara dodatna pitanja:
- kako očuvati jezik i tradiciju?
- kako izgraditi blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijem kulturnom kontekstu?
- kako balansirati između dve ili više kulturnih baština?
Izmenjena porodična dinamika može dovesti do nesigurnosti kod dece, osećaja nepripadanja i sumnje u sopstvenu vrednost.
Pritisci i poslovne (ne)prilike
Jedna od najčešćih grešaka u procesu emigracije jeste pritisak da se što pre prilagodimo. Usled preplavljenosti novim iskustvima i obavezama pritisak može dovesti do sagorevanja (burnout).
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji žive i rade van zemlje porekla izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu:
- 4 od 5 stranih radnika prijavljuje negativne psihološke posledice
- 49% navodi simptome burnout-a
- više od polovine ima poremećaje sna
Rad ispod kvalifikacija dodatno doprinosi osećaju neadekvatnosti, gubitku samopouzdanja i razvoju depresivnih simptoma.
Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu online na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje.
Ostati ili otići?
Neki ljudi vremenom imaju osećaj doma daleko od mesta rođenja, dok se drugi odluče na povratak. Okruženje u kom živimo snažno utiče na osećaj sigurnosti, blagostanja, nade i pripadnosti.
Dok mislimo da “tražimo” sebe, novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli.
Na putu samospoznaje važno je imati podršku, stručnu osobu koji razume složenost života u inostranstvu i može pomoći u navigiranju emocionalnih, porodičnih i identitetskih izazova.