Terapija kao putovanje sa vodičem, ne šamanom
Kada krenemo na psihoterapijski ili psihijatrijski tretman, često nosimo sa sobom neizrečena, najčešće nesvesna očekivanja. Neka od njih su realna i zdrava: očekujemo stručnost, empatiju, poverljivost i profesionalni odnos. Međutim, druga proizilaze iz naše patnje, idealizacije struke ili kulture koja često prodaje priču o brzim rešenjima. Ova očekivanja, ne samo da mogu dovesti do razočarenja, već mogu i ometati sam terapijski proces.
Poznati psihijatar i egzistencijalni psihoterapeut, Irvin D. Yalom, ističe: “Terapeut je vodič, saputnik u istraživanju pacijentovog unutrašnjeg sveta, a ne mehaničar koji popravlja pokvareni deo mašine.” Upravo ova razlika između “vodiča” i “šamana” suštinska je za razumevanje onoga što terapija jeste, a šta nije.
Ne možemo očekivati da će nas “popraviti” bez našeg aktivnog učešća
Terapija nije pasivan proces u kom vi predajete svoje probleme stručnjaku, a on vam vraća gotovo rešenje. To je zajednički rad na zajedničkom projektu. Gabor Maté, poznati lekar i pisac specijalizovan za traumu i zavisnost, naglašava da istinsko lečenje zahteva aktivno angažovanje i hrabrost da se suočimo sa onim što stalno izbegavamo. Psihoterapeut vam pruža alate, siguran prostor i podršku, ali hodati tom stazom moraćete sami.
Ako dolazite u očekivanju da će vam terapeut reći šta tačno da radite u svakom životnom izazovu, očekujete savetnika, trenera ili roditelja, a ne terapeuta. Cilj je da razvijete sopstvenu sposobnost donošenja odluka, a ne da trajno ostanete u poziciji deteta.
Terapeut nije naš lični prijatelj ili izvor bezuslovne ljubavi
Terapeutski odnos je profesionalan i jasno definisan. Iako ga karakteriše duboko poštovanje, empatija i autentičnost, on postoji u određenom vremenu i prostoru (seansama) i služi određenoj svrsi. Dr. Judith Herman, pionir u studijama traume, ističe važnost “bezbednog odnosa”, ali to nije isto što i prijateljstvo. Terapeut neće deliti svoje lične probleme sa vama, neće se družiti sa vama van kabineta, niti će vam pružiti ljubav na način na koji to čini partner ili porodica. Ova profesionalna distanca ne znači hladnoću; naprotiv, ona omogućava da se fokus u potpunosti usmeri na vas i vaše potrebe, na razloge zbog kojih ste i došli na terapiju.
Terapeut neće uvek znati šta je “najbolje za vas”
Terapeuti su obučeni da analiziraju, postavljaju pitanja, preispituju perspektive i tumače obrasce. Međutim, oni ne poseduju univerzalnu istinu niti mogućnost čitanja misli. Viktor Frankl, osnivač logoterapije, verovao je da je smisao nešto što svaka osoba mora pronaći, a ne nešto što joj se može dati. Dobar terapeut će vam pomoći da čujete sopstveni unutrašnji glas, ali neće i ne sme preuzeti odgovornost za vaše izbore.
Terapeut neće rešiti vaše probleme umesto vas u “stvarnom svetu”
Terapija se dešava u sobi, ali prave promene se dešavaju van nje. Ako očekujete da će vaš bes prema šefu nestati samo razgovorom o njemu, a da nećete morati da vežbate asertivnu komunikaciju ili da razmotrite promenu posla – varate se. Marsha Linehan, tvorac dijalektičko-bihejvioralne terapije (DBT), direktno kaže: “Terapeut uči pacijenta da sebi pomogne.” To može da podrazumeva i domaći zadatak, vežbe i primenu stečenog znanja u svakodnevici. Nespremnost da se napravi korak napolju (van kabineta), često je otpor koji je važno analizirati, a ne zaobići.
Terapeut neće biti savršen i uvek nepogrešiv
Idealizacija terapeuta je čest mehanizam. Želimo da verujemo da je osoba koja nas vodi savršeno stabilna, mudra i nepogrešiva. Međutim, terapeuti su ljudi sa svojim ograničenjima. Ključno je da oni razmišljaju o svojim eventualnim greškama (što je deo etičke prakse i supervizije), a ne da ih nikada ne prave. Donald Winnicott je govorio o konceptu “dovoljno dobre majke“; slično, potreban nam je “dovoljno dobar terapeut”, a ne savršen. Čak i u trenucima nesavršenosti, to može postati deo terapijskog materijala – kako se vi nosite sa razočaranjem u odnosu?
Ne možemo očekivati da će lek (ako je u pitanju psihijatar) rešiti sve
Psihijatar, kao lekar, procenjuje potrebu za farmakoterapijom. Lekovi mogu biti izuzetno korisni – smanjiti simptome anksioznosti, depresije ili psihoze, čime stvaraju stabilniju osnovu za psihoterapijski rad. Međutim, dr. Norman Doidge, autor knjige “Mozak koji menja sebe”, podseća na neuroplastičnost: trajne promene u mozgu često zahtevaju ponovljeno iskustvo i učenje, što terapija pruža. Lek neće rešiti probleme u vezi, nesvesne obrasce ili traumu; on može pomoći da se dovoljno smanji patnja i time omogući da klijent počne da se bavi ovim pitanjima.
Proces neće uvek biti uzlazan i prijatan
Rad na sebi je često neprijatan. Osvešćivanje potisnutih sećanja, suočavanje sa greškama, promena ukorenjenih shvatanja, spoznaja bolnih, poražavajućih istina – sve to može izazvati privremeno povećanje nelagodnosti, teskobe ili pogoršanje simptoma. Ponekad je terapijski proces nalik na tri koraka napred, dva nazad. Terapeut vam ne može obećati bezbolan put, već činjenicu da će biti tu da vam pomogne da prođete njime.
Terapija kao putovanje, a ne odredište
Ono što možete i treba da očekujete je profesionalac koji će vam pružiti bezbedan, neosuđujući prostor, koji će vam pomoći da dešifrujete sopstvene misli, osećanja, potrebe, želje i koji će vas podržati na putu ka autonomiji i autentičnosti. Kao što je Carl Rogers rekao, cilj je da postanemo “potpuno funkcionalne osobe” – a to podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.
Najveći dar terapije nije trenutno rešenje svih problema, već stečena sposobnost da se sa njima nosimo. To je proces u kojem vi – uz stručnu podršku – postajete glavni akter svog života, a ne pasivni primalac isceljenja. Kada napustimo nerealna očekivanja, otvara se prostor za pravi, iako često spori, transformativni rad. I tada rezultati neće izostati.
Ukoliko želite promenu i osećate da vam je na tom putu potrebna podrška,
razgovor sa psihoterapeutom vam može pomoći.
Odaberite terapeuta i zakažite termin na Selfnest patformi.
Tekst napisao dr Darko Perković,
specijalista psihijatrije, psihoterapeut i grupni analitičar.
Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu, a petogodišnju edukaciju iz grupne analize kompletirao je po evropskim standardima (EGATIN). Predsednik je Udruženja grupnih analitičara Vojvodine i član Saveza društava psihoterapeuta Srbije. U svom radu kombinuje bogato iskustvo u individualnoj, bračnoj i grupnoj psihoterapiji, pružajući pacijentima sveobuhvatan i empatičan pristup lečenju.
Featured image found at magnific.com